Priča o orkestru sa Titanika dugo je privlačila pažnju brojnih znatiželjnika. Kako legenda kaže, a dokazi potvrđuju, te kobne večeri 14. aprila 1912. godine, dok je Titanik nepovratno tonuo u ledene vode Atlanskog okeana, sa palube broda, pomešani sa jaucima i zapomaganjima, čuli su se zvuci njavećih muzičkih klasika.
Volis Hartli bio je jedan od osmorice muzičara koji su te kobne večeri odlučili da potonu zajedno sa posadom broda i hiljadu ostalih putnika. Međutim, nisu dozvolili da zvuci njihovih instrumenata utihnu do samoga kraja.
Tako su poslednji minuti brodoloma protekli u znaku klasike koja je, kako su kasnije pričali preživeli putnici, zaista pomagala nesrećnim brodolomcima poput molitve.
Hartli i njegove kolege, u maniru najvećih profesionalaca, muzički resital završili su kompozicijom „Nearer, My God, To Thee“, nakon čega ih je progutao Atlantik.
Njegovo telo pronađeno je deset dana nakon brodoloma, ali njegova violina nije bila na listi stvari koje su pronađene, pa se verovalo da je ona ostala u dubinama okeana, prenosi Dejli Telegraf.
Međutim, 2006. godine sin jednog muzičara – amatera dobio je od svoje učiteljice na poklon instrument koji je njena porodica čuvala na tavanu. Ispostavilo se da je u pitanju bila – Hartlijeva violina!
Neverovatni instrument, čija vrednost se procenjuje na nekoliko stotina hiljada funti, uspeo je da preživi ledene dubine Atlantika, promeni desetine vlasnika, održi nebrojene koncerte i dočeka da bude izložen u galeriji Skupštine Grada Belfasta, gde je i izrađen.
Нема коментара:
Постави коментар