Da li planirate da se vratite na muzičku scenu? Sve u regionu to interesuje. Da li su tačne tvrdnje da planirate koncert u Beogradu?
Ne, ne nije! Mislim, ponekad neko zove da hoće da radi. Ja ne mogu objasniti da to nije "s uštapa na uštap", razumete. Pogotovo ako čovek ima ime ne može se sramotiti. Nije stvar u tehnici, to svako može postaviti, to je naprosto ceo posao. Čovek mora da ima neku bazu, adresu, da ima račune. Znate kakv je to posao, to je tvornica. Ja sam u to vreme radio vrlo skromno i to je bilo u redu. Ja nikada nisam radio velike stvari. Jer velike stvari podrazumevaju velike stvari. Ja sam se držao do 600 ljudi, to je meni dovoljno da se pokrijem i koncert da se čuje, ma pristojno! To se tada i moglo. Jer da sam se ja oslanjao na velike organizacije možda bih mogao godišnje svirati deset koncerata, ali ja se nikada nisam bavio muzikom zbog toga. Meni je to bila igra, kao utakmica i ja sam uvek govorio da jedva čekam da počne.
Da li i dalje svirate i vežbate?
Ma vežbao nisam 40 godina!
Svirate?
Sviram da ne zaboravim!
Za svoju dušu ili...
Ne ne, u zlu ne trebalo, jer ako mi neko stavi gitaru u ruke i kaže mi da sviram - ja nemam pojma šta da sviram i onda ja imam par svojih pesama... i ja ću vam reći kako to izgleda, iako znam da mi nećete verovati, ali ja ću vam ispričati priču. Ako neko izrazi želju da me vidi za milion nečega i dođe mi u kuću, donese vreću punu kovanica i tresne je o sto i kaže ovo je za jedan koncert. Ja se zajapurim, uše mi pocrvene i ne znam šta ću od sebe. Kažem: jao dobro mogu ti nešto odsvirat. on kaže - može. Ja krenem i on za pola minuta kaže, jao imam nešto neodložno da obavim, pokupi te zlatnike i više ga nikada ne vidiš. Da nisam otvorio usta napravio bih karijeru razumete!
Kako putujete s obzirom na to da nemate pasoš i da li ćete prihvatiti ponudu premijer Ivice Dačića da uzmete pasoš Srbije?
To je sve vrlo lepo, ali to je s moje strane vrlo... Gledajte, ja sam rođenjem imao taj pasoš i bila je ta zemlja koja je bila... To je isto kao kada te tata i mama naprave i onda se oni razvedu i može sa jednim i drugim ili bez jednog i drugog, ali ja ne mogu ići po svetu i tražiti novog tatu i mamu. Nisam ja vezan, nemam ja nikakav, kako se to kaže - kompleks, nego naprosto... bilo, pa prošlo. To je kako kada se čovek ženi. To kao kada na silu čovek može da se ženi... Ne biste mogli da ga prihvatite. To je povezano sa celim kosmosom. Ja ne znam, ima svakakvih ljudi meni je to...
Da li pratite šta se dešava u Srbiji i Hrvatskoj na političkoj sceni, da li Vas to interesuje?
Iskreno, mislim i danas kada gledam vesti to mi pokvari grozno raspoloženje. Sretan sam da ne vidim niti čujem niti znam. Stvarno je tako.
To znači da živite u informativnoj blokadi, da se ne interesujete za dešavanja ovde?
Postoje duševne boli, znate kad se ljudi pozivaju na duševne boli. Meni je to velika bol. Moguće da zato i radim te knjige iz istorije.
Da li mislite da ćete to prevazići - poslednih 20 godina niste - ali da li mislite da ćete moći jednom?
Ne mogu to da objasnim. Ja pola stvari uopšte ne mogu da razumem. Ja znam šta imam u srcu. Moguće da sam zato pesnik, jer se stalno čudim.
Koja je vaša poruka za sve one koji decenijama čekaju da Vas čuju? Koji bi voleli da Vas bar još jedom čuju uživo, da se nadaju i dalje ili ne?
O toj premisi bi ceo jedan razgovor mogao da se vodi. Ja ne gledam tako na stvari. Ja ne mislim da iko čeka. To su rutinska pitanja koja idu sa tim fahom. Ne mislim da sada neko ne može da spava ako ja ne sviram. Pa rekao sam vam kako to izgleda kada dođe neko da mu ja sviram - kako je kada ja otvorim usta.
Ali, ne mislite valjda da nema ljudi koji bi želeli da Vas čuju uživo?
Svake sedmice neko svira u Beogradu, jel da? Arena radi non stop. Stvarno ne mislim da je to toliko važno!
Нема коментара:
Постави коментар