Kinoa je namirnica koja se kuva i konzumira poput žitarica. Ipak, ona nije žitarica već je više srodna spanaću, blitvi i repi. Deo koji se jede podrazumeva semenje koje se kuva poput riže i nema glutena.
Ova namirnica je posebno zdrava jer predstavlja jedinstven izvor proterina, tačnije sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, pa je nazivaju kompletnim izvorom belančevina.
Od više vrsta najkomercijalnije su bela, crvena i crna kinoa.
Kinoa je svakako unikatna po mnogo čemu. To je usev koji podnosi oštre klimatske uslove, odnosno uspeva i u polusušnim i u planinskim oblastima. Izuzetno je zdrava, vrlo ukusna i lako se priprema. Predstavlja savršenu zamenu za beli pirinač ili proso, može da se dodaje varivima, a od njenog brašna mogu da se pripremaju ukusna peciva. Kinoa je vrlo hranljiva i sadrži više kalcijuma od mleka i više proteina od mesa i smatra se nutritivno najvrednijom namirnicom na planeti.
Bolivijski poljoprivrednici tvrde da nikada nisu bolesni, jer konzumiraju kinou od koje prave hleb, alkoholno piće koje „vraća snagu“, supe i kolače. Zrno ove biljke sadrži 12 odsto belančevina, pet odsto masti, 63 odsto ugljenih hidrata. Sadrži i dragocene vitamine, među kojima su posebno važni B 1, B 2 i E. Zbog raznolikog mineralnog sastava, gde je najupečatljivije gvožđe i fosfor, kinoa se smatra super namirnicom.
Najvažnije od svega je da kinoa sadrži svih osam amino-kiselina, za razliku od drugih žitarica koje sadrže najviše tri. Poseduje retke amino-kiseline za biljni svet, kao što je lizin, metionin i cistein, zbog čega se, inače, savršeno nadopunjuje sa pirinčem. Osim toga, kinoa je bogata dobrim zasićenim mastima, a sadrži manje ugljenih hidrata nego većina drugih žitarica. Stručnjaci iz NASE kinou su proglasili izuzetno izbalansiranom i kompletnom hranom, koja se pokazala korisnom u ishrani astronauta u svemirskim misijama.
Zdravstveni stručnjaci, s druge strane, ističu njenu lekovitost u jačanju organizma, preventivnom delovanju protiv zapaljenskih procesa i hipertenzije, a obezbeđuje i zdravo majčino mleko. Svakako se preporučuje osobama koje pate od malokrvnosti, ali i svima drugima koji stanje anemije treba da spreče. Dobri poznavaoci kinou preporučuju i u prevenciji migrene, ateroskleroze, kao i u terapiji protiv gojaznosti.
Kao i sve druge žitarice, kinoa je bogata skrobom i prostim šećerima, zbog čega predstavlja dobar izvor energije neophodne sportistima. Istovremeno predstavlja savršenu hranu za vegetarijance koji imaju želju za mesom. Ne sadrži gluten, pa mogu da je koriste i osobe koje pate od celijakije.
BILJKA IZ PORODICE SPANAĆA
Iako se ubraja u zrnastu hranu koja potiče od trava, kinoa botanički pripada porodici spanaća. Činija kuvane kinoe daje oko 160 kalorija koje potiču od ugljenih hidrata i kvalitetnih belančevina, bogate vrednim sastojcima lizinom i metioninom. Zanimljivo je da sadrži i albumin, protein koji se primarno dobija iz belanca.
Za kuvanje kinoe potrebno je daleko manje vremena nego za druge žitarice. Skuva se za 15 minuta, ali važno je dobro je oprati da bi se otklonili saponini koji se nalaze u spoljašnjoj opni. Može da se jede i hladna i topla, a lepo se kombinuje sa povrćem u salati ili kao testo u supi.
Zdravi obroci
* Doručak - Pomešati šolju kinoe sa pola šolje mleka i pola šolje bobičastog voća. Ovaj ukusni doručak može da se jede hladan ili zagrejan.
* Ručak - Na maslinovom ulju ispržiti glavicu crnog luka i tri češnja belog, dodati kuvanu kinou i nastaviti sa prženjem još tri minuta. Posle toga dodati šolju seckanog kuvanog pilećeg belog mesa i krčkati još deset minuta. Pred kraj dodati grašak iz konzerve, posoliti i posuti parmezanom.
* Večera - Skuvati šolju kinoe, pomešati sa četvrt šolje seckanih maslina, 150 grama rendanog feta sira, kašikom maslinovog ulja i paradajzom. Posoliti, pobiberiti i promešati.
Нема коментара:
Постави коментар