Šok u februaru: Nagli pad temperature i sneg krajem januara i početkom februara

Dok se u pojedinim delovima sveta živa u termometrima spušta na istorijski minus, na Balkanu su, u sred zime, temperature prolećne. * Nagli pad temperature sa snežnim padavinama bi se mogao dogoditi krajem januara i početkom februara, a takvo vreme bi se zadržalo sve do marta.




Na području regiona temperature se kreću između pet i 14 štepeni, a u primorskom području i do 18 stepeni Celzijusa.

Zbog visokih temperatura, na planinama gotovo da uopšte nema snega. Nestašica snega pokvarila je skijašku sezonu u Sloveniji, BiH i Crnoj Gori.

Dok se u austrijskim i italijanskim skijalištima tereni bele od prirodnog i veštačkog snega, gosti u slovenačkim skijalištima nisu te sreće.

Snega ili nema ili je oskudan, pa mediji javljaju da skijaši odustaju i odlaze kućama ili na druge terene.

Situacija je identična u Bosni i Hercegovini – u skijaškim centrima na Jahorini i Bjelašnici. Oni koji su tu došli da provedu praznike uz skijanje pakuju kofere i napuštaju te skijaške centre.

I dok se na crnogorskom primorju temperature kreću oko 18-tog podeoka, na planinama se ne spuštaju ispod nule.

Neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine je i u Hrvatskoj.

Iste temperature predviđaju se i za naredne dane, sneg se ne očekuje, a ni obilnije kiše.

Prema rečima metorologa Nebojše Subanovića iz hrvatskog Meteo-infa, toplo vreme je posledica delovanja veoma prostranog ciklona i jedino se njegov jugoistočni deo nalazi pod uticajem slabog anticiklona.

"U takvim okolnostima u naše krajeve i veći deo Evrope dolazi topao vazduh s Mediterana i iz Afrike. Zbog toga je i vreme toplije od proseka”, objašnjava Subanović dodavši da je teško proceniti kada se može očekivati prava zima.

Nagli pad temperature sa snežnim padavinama bi se mogao dogoditi krajem januara i početkom februara, a takvo vreme bi se zadržalo sve do marta.

Stručnjaci tvrde da nagla promena temperature ne bi pogodovala usevima i voću.