Neobična grmljavina i munje u Srbiji: Šta nam se dogadja?

Foto: Jennifer Ellison / freedigitalphotos.net

Čak i meteorolozi, skloni da sve pojave koje se nama laicima čine neobične i nove okarakterišu kao „već viđene”, ovog puta navode da se zaista retko dešava da grmljavina traje nekoliko sati bez prestanka. Ali, tu se njihovo prihvatanje bilo kakve neobičnosti u vezi vremena završava, jer, dodaju, i takve pojave već su ranije zabeležene...

„Kišu smo ovog leta imali samo jedanput: počela je da pada krajem juna i još nije prestala.” Ovu šalu smislili su oni koji se humorom brane od kišovitog i za mnoge neobičnog leta. Ali i oni su zanemeli pred nepogodama kojima smo bili svedoci proteklog vikenda – višečasovna grmljavina koja je stvarala osećaj apokalipse, munje koje su bukvalno sa svih strana sveta obasjavale nebo i pljuskovi u intervalima od sat, dva obeležili su subotu veče i nedelju, a oblačno i kišovito vreme, uz oblake i munje, pratilo nas je i juče. Čak i meteorolozi, skloni da sve pojave koje se nama laicima čine neobične i nove okarakterišu kao „već viđene”, ovog puta navode da se zaista retko dešava da grmljavina traje nekoliko sati bez prestanka. Ali, tu se njihovo prihvatanje bilo kakve neobičnosti u vezi vremena završava, jer, dodaju, i takve pojave već su ranije zabeležene.

– Tokom ovih nepogoda imali smo više grmljavinskih oblaka u kratkom vremenskom intervalu i široku oblačnu masu, zbog čega je sve trajalo nekoliko sati. Bilo je toga i ranije, ali prethodna dva leta bila su sušna, sa vrlo malo pljuskova i grmljavine, pa smo zaboravili kako to izgleda. Međutim, treba da se prisetimo 2011, 2010. godine i onih pre njih, kada smo imali baš ovakvo vreme – kaže za „Politiku” Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ni munje koje duže vreme sijaju nebom dokle nam pogled doseže, i podsećaju mnoge na period NATO agresije na našu zemlju 1999, po njegovim rečima, nisu neobične – njihov intenzitet i jačina zavise od toga da li su između dva oblaka, iznad oblaka ili ispod njih.

– Nema velikih oscilacija između ove grmljavine i ranijih, od pre nekoliko godina, ali i više decenija. Baš ovakve grmljavine, munje i pljuskove imali smo 2010. i 1999. godine, ali zaboravili smo to u međuvremenu – kaže Todorović.

Da nam sećanje nije jača strana, bar kada je vreme u pitanju, mišljenja je i profesor dr Mlađen Ćurić sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Ljudi su skloni da kažu: „ne sećam se” i „nikad nije bilo”, jer su vrlo zaboravni i ne interesuju ih stvari dok se ne dese, kaže ovaj profesor.

– Naravno da ovakve nepogode nisu svakodnevne, pa čak se ne dešavaju ni svake godine, ali su one tipično obeležje vremena podneblja u kojem živimo. Toliko puta sam doživeo ovakvu grmljavinu, a često smo imali neprospavane noći zbog grmljavine i munja – objašnjava Ćurić.

Priče da je za sve krivo globalno zagrevanje koje izaziva promenu klime, po njegovom mišljenju, nisu tačne. Klima ume da bude ekstremna, to je u njenom karakteru, i ovakva leta imali smo i ranije i to mnogo puta, kaže Ćurić.

– Postoje podaci o tome, ne samo od kada se vodi statistika, već i stotinama godina unazad u vidu zapisa koje su beležili kaluđeri, a kasnije su prikupljeni i sačuvani. Prema tome, ovo nije ništa novo – ističe Ćurić.

Gromovi i munje opet su kod zagovornika teorija zavere probudili sumnju da su za sve krive strane sile koje „nameštaju” kišonosne oblake iznad naše zemlje, a tu su i oni koji tvrde da su za sve krive antene HAARP (Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije – High Frequency Active Auroral Research Program). Naime, od kad je obelodanjeno postojanje američkog projekta HAARP, čiji je cilj zvanično izučavanje fenomena polarne svetlosti i radio-komunikacija, on je postao dežurni krivac za sve vremenske nepogode u Srbiji. HAARP antene optužene su za majske poplave u našoj, ali i okolnim zemljama, odgovorne su i za vrućine, ali i temperature ispod nultog podeoka Celzijusove skale. Sumnje onih koji veruju u teorije zavere nisu odagnale ni tvrdnje nadležnih da kod nas ne postoje antene iz ovog projekta, koji košta 300 miliona dolara, kao ni demantovanje da se ovakva antena nalazi u Barajevu.

– Naučnici dobro znaju da čovek svojom aktivnošću može u oblaku da ubrza proces stvaranja padavina i da se izluči više padavina nego što bi se prirodnim putem izlučilo. Jedan od načina da se to desi je povećanje naelektrisanih čestica u oblaku, ali da li se to dešava zato što postoji usmeravanje naelektrisanog materijala, to niko ne može da kaže, jer ne postoje takva merenja. Zato to može da bude samo nagađanje – navodi dr Ćurić.

On dodaje da smo nepogode i promenljivo vreme imali i dok HAARP nije postojao, pa prema tome nema razloga da ne verujemo da je ovo što nas je zadesilo minulog vikenda – prirodna pojava.

Uticaj HAARP sistema na klimu u Srbiji je besmislica, smatra profesor dr Vladimir Čadež, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu koji je godinama bio saradnik Instituta za svemirska istraživanja u Briselu.

– Pomoću ovog sistema ne mogu se stvarati grmljavina i munje, ti predajnici nemaju jačinu koja može da poremeti atmosferu. Ovakvog sistema nema u Srbiji, on je američki projekat, a nešto slično poseduju i Rusi, Skandinavci... – kaže Vladimir Čadež.

Priče o tome da HAARP sistem postoji u našoj zemlji i da je on kriv za vremenske prilike jednak je mogućnosti da imamo tajni svemirski program NASE, navodi ovaj stručnjak. On smatra da za nepogode u poslednjih nekoliko dana nije odgovorno ni Sunce, što je takođe jedna od teorija koje se pojavljuju u javnosti. Jer, merenja sunčevih aktivnosti se obavljaju neprestano i poslednjih nekoliko nedelja nije zabeleženo posebno delovanje, kaže dr Čadež.

Izvor: Politika