MENI

SMRT: Činjenice koja će vas iznenaditi

Foto: Bonnybbx /pixabay.com
"Ne plašim se smrti; samo ne želim da budem prisutan kada se desi." To su reči Vudija Alena. Delimo mišljenje. Marlen Ditrih bila je još konkretnija: "Kad si mrtav, mrtav si. To je to." O smrti i u nastavku teksta, kroz zanimljivosti koje vas, kao ni razmišljanja o smrti, neće ostaviti ravnodušnim...


1. Tri dana pošto osoba umre, telo počinje da se raspada.

2. Praksa sahranjivanja mrtvih počela je prije 350 hiljada godina.

3. U ljudskoj istoriji preminulo je čak 100 milijardi ljudi.

4. U Njujorku više ljudi počini samoubistvo nego što ih je ubijeno.

5. Oko 153 hiljade ljudi preminuće na vaš rođendan.

6. Aljkavi rukopis doktora uzrok je smrti čak 7 hiljada ljudi godišnje!

7. Levoruke osobe u proseku umiru tri godine pre nego dešnjaci.

8. Kada osoba umre, poslednje čulo koje gubi je sluh.

9. Veća je verovatnoća da ćete umreti tako što će vam kokos pasti na glavu i usmrtiti vas, nego od napada morskog psa.

10. U Americi, pijani vozači usmrte jednu osobu svakih sat vremena.

11. Na Mont Everestu nalazi se oko 200 tela preminulih planinara, a mesta njihove smrti danas služe za označavanje puta ka vrhu.

12. Svakih 40 sekundi neko na svetu počini samoubistvo.

13. Morski psi ubiju 12 ljudi godišnje, dok ljudi ubijaju 11,417 morskih pasa svakih sat vremena!

14. Italijanka Leonarda Ćianćuli, serijski ubica, mlela je i pretvarala svoje žrtve u kolačiće koje je služila uz čaj.

15. Veruje se da je grčki filozof Krisipus umro od smeha, jer je napio svog magarca i terao ga da jede smokve.

16. Dizajner pakovanja čipsa "Pringles" posle smrti je kremiran, a njegov pepeo stoji u jednom od tih pakovanja.

17. Čak 80 odsto sovetskih muškaraca rođenih 1923. godine preminulo je u Drugom svjetskom ratu.

18. Veće su šanse da ćete umreti okliznuvši se u kadi, od udara groma ili davljenja u kadi - nego od terorizma.

19. Svakih 90 sekundi jedna žena umre usled trudnoće ili porođaja.

20. Čak 35 miliona ćelija vašeg tela umre svakog dana.

21. Razapinjanje je još uvek zakonom određena kazna u Sudanu.

Izvor: Dnevno


Postoji naučno objašnjenje zašto život proleti pred očima

Umesto da se mozak "umrtvi" pre smrti, veruje se da njegova aktivnost zapravo raste, uzorkujući stanje povišene svesti. To može uzrokovati više stvari: ili "proletanje života pred očima" ili "svetlost na kraju tunela", a sve je potpomognuto smanjenjem dotoka krvi i kiseonika u oči.

Telo nas postidi i nakon smrti

Verovatno ste čuli da nakon smrti kosa i nokti nastavljaju da rastu, ali to baš nije istina: u stvari se koža skuplja i otkriva veću površinu dlake i nokta. Osim toga, kad umrete verovatno će vam telo obaviti jednu ili obe nužde, a zavisno od pola, možda i ejakulirati. To se, naravno, događa zbog prestanka rada mozga koji više ne "drži sve pod kontrolom". Ako ste muškarac i umrete okrenuti telom prema dole, krv se skuplja u delove tela najbližim zemlji pa je moguća erekcija.

A ako vas zanima koliko je potrebno da postanete kostur: nakon otprilike nedelju dana koža se može lako odstraniti, a nakon otprilike mesec dana počinju da otpadaju zubi, a i sve ostalo.

Bliže smo besmrtnosti nego što verovatno mislite

"Calico" je Guglov projekat besmrtnosti ili tačnije projekat koji se fokusira na zdravstvo, sa posebnim naglaskom na istraživanje u vezi sa procesom starenja. Ali, iako je ovaj njihov start-up privukao najviše pažnje u medijima, paralelno postoji još jedan veliki projekat, a vodi ga ruski milijarder Dmitiy Iskov. On je odlučan da pitanje besmrtnosti reši do 2045. godine i to tako što će graditi androidna tela u koja će vaš mozak biti premešten ako i kad se telu nešto dogodi ili - ostari.

Postoji mogućnost da pogrešno shvatamo kad je neko zaista mrtav

Verovatno ste čuli za slučajeve u kojima su ljudi proglašeni "mrtvima" da bi se onda "vratili u život". A upravo je tome posvećeno jedno novo veliko istraživanje koje se bavi mogućnošću da imamo u potpunosti pogrešan utisak kad je neko zaista "mrtav": u nekoliko slučajeva ljudi koji su se "vratili u život" mogli su da prepričaju razgovor koji se pored njih vodio u trenucima kad njihov mozak nije pokazivao znakove života. To je naučnike nateralo da pomisle da ne postoji "trenutak smrti" već da je to proces koji se događa lagano, dok se gase pojedinačne funkcije.

Нема коментара:

Постави коментар