Ne verujte sanovnicima, evo šta zaista znače vaši snovi!

Foto: kornnphoto/freedigitalphotos.net

"Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao", zapisao je svojevremeno Ivo Andrić. A značenje snova je, valjda otkad je i njih samih, predmet brojnih i svakojakih tumačenja, kao potrebe čoveka da ih racionalizuje ili shvati njihov misteriozni kod...


Mejdutim, tumačenje snova je vrelo mnogih zabluda, zloupotreba, sujeverja i drugih mnogobrojnih nemoralnih radnji, a sve radi materijalne koristi, ili sticanja slave i moći nad drugim ljudima, prokomentarisala je Ljubinka Adžić Buba,tumač snova, za portala Dnevno.rs, i pojasnila je šta u stvari snovi znače i kako ljudi treba da pristupe tumačenju svojih snova!

– San može da protumači samo snevač. Kao vidovnjak, ja mogu da uđem u tuđi san, da vidim snevani sadržaj, ali moja duša ne može da primi poruku koja je putem sna predata drugoj duši. To još manje može neko ko nema dar vidovitosti. Nema univerzalnog tumačenja individualnih snova – govori Buba.

Za nju, kao vidovnjaka, san je vrsta bega iz stvarnosti. Fenomen, za koji ustvari ne znamo šta je!

– Pokušaću da na svoj način objasnim fenomen koji mi nazivamo san, a u stvari ne znamo šta je to. Za mene, kao vidovnjaka, to je jedan od načina da lepše živim, da sačuvam materijalno telo, da odbacim balast nepotrebnih strahova, košmara, prikaza, mora, koje postoje u meni i kad sam budna. Sve te pojave ne dozvoljavaju da razumno prihvatamo realni život, pa kao takve uvode nas u stanje bolesti tela ili psihe.

Umesto tumačenja snova, Buba kaže, da je bitnije tumačiti budno stanje čoveka, jer iz toga proizilaze i sadržaji snova. Jer san nije nešto što je došlo iz nebeskih visina ili paklenih dubina, to je ogledalo nas samih. To je hod po plićacima duše, piše Dnevno.rs.

Buba analizira svoje stanje pretočeno u snove!

– Ako sanjam recimo, čopor pasa koji u furioznom letu prohuji kroz moj svet, znam da sam dugo zadržavala ljutnju na nekoga ko je bio neprijateljski raspoložen prema meni.

– Kad se pojave umrli preci, obično su to najave događaja na koje sam zaboravila da reagujem, pa mi se kao kazna sruče na leđa da ih nosim dok ne razrešim problem zbog koga su nastali.

– Kad sanjam da letim, znak mi je da treba na taj način i da živim, da u budnom stanju odbacim težinu koju samoj sebi natovarim. Daje mi se da spoznam lakoću življenja.

– Meso je povezano sa materijalnim svetom, nikad dobro ne sluti, bar meni. Neko ko mi je drag imaće veliku muku.

– Nenadani novac, normalno, kad sanjam sekretara koga poznajem.

– Ako me nešto boli pre nego što utonem u san, to se obavezno pretvori u slike koje, po mom tumačenju, ništa ne znače.

– Dešava se da me kroz neke važne periode iz realnog života u snu posećuje određena osoba, koja mi pomaže da prevaziđem teškoće.

– Ako sanjam isti san često, znak je da sam u zabludi na javi, nešto sam previdela, ili pogrešno tumačila. Ta se učestalost izgubi onog trena kad se u javi razreši to što me je opominjalo u snu, a ja nisam shvatala u realnom životu.

Vizije

– Još '90 - te se, dok sam spavala, pojavila vizija zemljotresa u Beogradu. Zgrade su stajale neoštećene, ali se videlo tlo koje se pomera. Kasnije se desilo bombardovanje, od zemljotresa ni traga. O tome se radilo, o ratu.

– Kad se nekome pojavi crna prilika koja netremice gleda u pravcu spavača, to nije san, vrlo je realan, skoro opipljiv strah, jer je duša, lutajući drugim svetovima, naletela na neku drugu dušu koja nije dobronamerna. Ta se prikaza brzo izgubi, ali se vraća ako čovek počne da strepi, da živi u očekivanju nesreće.

Zato kažem „Zlo sluti, neimaštinu imaćeš”.

– Kad su se tri mačeta, držeći se za šapice, pojavila u obliku vizije, lebdeći ispred mene, dok ih prati tiha, tužna melodija, znala sam da su te dušice stradale i da mi je poslata uteha, pozdrav iz svetova koje ne poznajem. To nije san, to jeste vizija. Duboko uranjanje u meni tajne lavirinte nekog od paralelnih svetova.

– Kad spavajući, osetim nečije prisustvo, a u sobi nikoga nema, to nije san, niti opsena. To je vizija nekog ko je napustio ovu ravan i vraća se uglavnom na dan svoje smrti, jer luta, ne nalazi spokoj.

„Mnogo je takvih pojava, jezivih ili neverovatno lepih. Za sada je mislim, dovoljno da kažem kako san nije dat da se bojimo, da se radujemo ili shvatamo kao nagoveštaj budućih događanja, već da skidajući sa sebe skrame prljavštine, vedri dočekamo novi dan.”

(Izvor: Dnevno.rs)