 |
| Screenshot: YouTube |
Nikola Tesla prvi je zabeležio zvukove koje je čuo iz svemira 1899, verujući kako su oni signali inteligentnog života. Zapisao je:
"Nikada neću zaboraviti prve osećaje koje sam doživeo kada mi je sinulo da sam promatrao nešto potencijalno nesagledive važnosti za čovečanstvo. Imao sam osećaj kao da prisustvujem rođenju novog znanja ili otkrića velike istine. Još i danas se vrlo jasno sećam tog događaja i aparata, kao da je i sada ispred mene. Moja prva promatranja pozitivno su me prestrašila jer su u sebi imala nešto misteriozno, da ne kažem natprirodno. Bio sam sam u laboratoriju i bila je noć, no tada mi na pamet nije pala ideja da su te smetnje možda inteligentno kontrolisani signali. Promene koje sam primetio bile su periodične, s toliko jasnim karakteristikama broja i reda da ih nisam mogao povezati ni sa čim što mi je bilo poznato. Bile su mi poznate, naravno, takve električne smetnje s obzirom da je njihov izvor bilo sunce, polarna svetlost ili pak zemljine konvekcione struje, ali one, siguran sam, nisu bile uzrok onome što sam ja čuo. Iako nisam mogao dešifrovati njihovo značenje, bilo mi je nemoguće da o njima razmišljam kao o nečemu slučajnom. U meni konstantno raste osećaj da sam bio prvi čovek koji je čuo pozdrav jedne planete drugoj."
Astronomi su 1968. potvrdili da je zaista čuo radio signale, ali da je reč o pulsarima duboko u svemiru. Nekoliko dnevnih novina, uključujući i "San Francisko Egzaminer", je pisalo o tom neobičnom fenomenu, iznoseći i mišljenja nekadašnjeg oficira mornarice i pilota Donalda Edvarda Kejhoa, slavnog istraživača NLO. On je u mladosti pisao o američkoj turi Čarlsa Lindberga kao i avijacijsku fikciju, a na početku Drugog svetskog rata vratio se u vojnu službu kako bi obučavao pilote.
Njegova teorija je da su vanzemaljci zaista posetili Zemlju, a u svojim je knjigama izneo tvrdnju kako su američke vojne snage detektovale dva satelita u Zemljinoj orbiti 1954. U to vreme nijedna svetska sila nije imala tehnologiju za lansiranje objekata u orbitu pa je Kejho zaključio da se radi o satelitima vanzenmaljskog porekla, koji potiču s planete smeštene u solarni sistem zvezde Epsilon Bootis.
Iako su skeptici tvrdili da je Kejho takvim tezama samo pokušavao da promoviše svoje knjige, on je uspeo da zaokupi pažnju javnosti, a to je ujedno bio i početak legende o misterioznom Crnom vitezu. Čak je i ugledni magazin "Tajm" 1960., u toku Hladnog rata, pisao kako je američka mornarica svesna postojanja satelita neobične putanje, sa apogejom (najvećim usponom) od 1728 kilometara i perigejom od samo 216 kilometara.
Isprva se verovalo da je reč o sovjetskom satelitu, ali se kasnije čak nagađalo kako je satelit možda i američki. Izveštaji o Crnom vitezu doneli su mnoštvo nepotvrđenih priča, a prema Nasinom astronautu Džeriju Rosu, objekat je jednostavno rezultat greške. Najnoviji događaj koji su povezuje s 'Crnim vitezom' dogodio se 1998. godine. U decembru je spejs-šatl "Diskaveri" otišao na Internacionalnu Svemirsku stanicu zbog misije u kojoj je trebalo "uloviti" ruski FGB modul u niskoj orbiti i pričvrstiti ga na američki Node 1, i napraviti "svemirske šetnje" kako bi instalirali potrebnu opremu.
Pukovnik Ros i dr Njuman su pokušavali da postave termo ćebe na ramenske igle, spojene na svemirsku stanicu, kako bi se smanjio gubitak topline i uštedela energija. Ali, tokom prekrivanja, pokrivač im je odleteo. Naime, na Nasinojj fotografiji, nastaloj tokom STS-88 misije, vidi se crni objekat koji je, naravno, odmah počeo da se povezuje s legendarnim 'Crnim vitezom', ali stručnjaci su objasnili da se najverovatnije radi o termalnom pokrivaču koji su za vreme misije izgubili Džeri L. Ros i Džajms H. Njuman.
U intervjuu iz 2014., pukovnik Ros je rekao: "Ako vidimo nešto tamo gore bićemo prvi koji će o tome govoriti i postavljati pitanja, kao i reći ljudima da smo videli nešto što ne razumemo. Teorije zavere su zabavne za one koje rade na njima, ali su i gubitak dragocene moći mozga."
Izvor: express.hr
Нема коментара:
Постави коментар