Preminuo Stiven Hoking, jedan od najgenijalnijih ljudi našeg doba

Najpoznatiji fizičar sveta, profesor Stiven Hoking, preminuo je u 77. godini života u svom domu u Kembridžu, u Velikoj Britaniji. 

YouTube screenshot

 
Britanski naučnik je stekao svetsku slavu zbog svog rada na teoriji o crnim rupama i otkrića da one emituju tzv. "Hokingovu radijaciju". Hoking je bio prvi svetski naučnk koji je u svom radu kombinovao opštu teoriju relativiteta i kvantnu mehaniku.

Iza sebe je ostavio niz dela, od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena".

Hoking je tokom karijere razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkrivena amiotrofna lateralna skleroza (ALS), zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.

Iako su mu lekari predviđali još samo nekoliko godina života, profesor Hoking je još više od pola veka fascinirao naučnu i "običnu" javnost svojom sposobnošću da komplikovane stvari "prevede" na jezik običnih ljudi, zainteresuje ih za nauku, ali i da svojim kolegama naučnicima otkriva potpuno nove horizonte.

Hoking je s vremenom postao i ikona popularne kulture, pa se pojavio u "Zvezdanim stazama", "Simpsonovima", "Futurami", "Štreberima", ali i u predstavama "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" i na jednom od albuma legendarnog benda "Pink Flojd".

"Jednom je rekao, 'Ne bi ovo bio neki kosmos, da nije dom ljudima koje voliš'. Nedostajaće nam zauvek", saopštila je njegova porodica.

Hoking je rođen 1942. godine u Oksfordu, završio je prirodne nauke na čuvenom Oksfordskom univerzitetu 1959, a doktorirao je na Kembridžu.

Knjigu "Kratka istorija vremena", koja je prodata u više od 10 miliona primeraka, objavio je 1988. godine. Njegov život je prikazan u filmu "Teorija svega" 2014. godine, a Edi Redmejn je za glavnu ulogu dobio Oskara.

Hokingov veliki, nedosanjani san, bio je da otputuje u svemir. Prošle godine je objavljen plan da tamo i ode na jednom od prvih letova kompanije Ričarda Brensona "Virdžin galaktik".

"Svojoj planeti smo dali grozni poklon klimatskih promena... Kada god bismo kroz istoriju bili suočavani sa sličnim krizama, imali bismo šta da kolonizujemo... Ali više nema 'novog sveta', nema neke utopije iza ugla. Ponestaje nam prostora i jedino što nam preostaje jeste da idemo na druge svetove", govorio je Hoking, koji je zagovarao brži razvoj u oblasti svemirskih putovanja.