Stručnjaci upozoravaju: Nepogoda poput jučerašnjih biće još

Delovi Srbije juče su bili pogođeni jakim nevremenom. Užicem je jurila reka. Automobili su bili zatrpani ledom. Usevi su nestali za čas. Pala i prva žrtva. 

Screenshot

Jakim nevremenom, praćenim obilnim padavinama, snažnim vetrom i gradom, najviše je bila pogođena Zapadna Srbija. Uništeni su usevi, voćnjaci, iščupana su stabla, a pojedine kuće ostale su i bez krovova.

RHMZ izdao hitno upozorenje na pljuskove i grad

Republički hidrometeorološki zavod izdao je hitno upozorenje na pljuskove, grad i olujni vetar u Srbiji.

Nepogoda sa jakim pljuskom, grmljavinom, gradom i olujnim vetrom trenutno je na području između Valjeva, Čačka, Aranđelovca i okoline i u premeštanju je ka severu Šumadije, području Beograda i Pomoravlja, navedeno je u hitnom upozorenju RHMZ.

Ranije danas, Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na pojavu vremenskih nepogoda za područje Srbije od danas do petka, 15. juna.

Prema prognozi, danas i sutra biće nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom i lokalnom pojavom kratkotrajnih vremenskih nepogoda sa količinom padavina preko 20 milimetara za tri sata, olujnim vetrom i pojavom grada.

U Srbiji će sutra biti umereno i potpuno oblačno, svežije, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom.
Ponegde su moguće i kratkotrajne vremenske nepogode sa olujnim vetrom, obilnijim padavinama i pojavom sugradice i grada, uglavnom na jugu i istoku.

Vetar će biti slab i umeren, severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 13 do 18 stepeni, najviša dnevna od 22 do 27 stepeni.

I u Beogradu će sutra biti umereno i potpuno oblačno, svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Vetar će biti slab i umeren, severni, severozapadni.

Jutarnja temperatura oko 17, najviša dnevna oko 23 stepena.

Prema izgledima vremena za sedam dana, do 21. juna, u petak se prognozira umereno i potpuno oblačno, sveže, mestimično sa kišom ili kratkotrajnim pljuskovima.

Zatim, do kraja perioda promenljivo oblačno i nestabilno, pre podne u većini mesta sa periodima sunčanog vremena, posle podne sa pojavom pljuskova i grmljavina i temperaturom u porastu.

Stručnjaci upozoravaju da će ovakve nepogode biti sve češća pojava u našoj zemlji jer su uslovi koji to omogućavaju danas mnogo pogodniji nego pre 50 godina. To je posledica klimatskih promena i povećanja globalne temperature za jedan stepen.

Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusova, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena Celzijusova, rezultati su jedne studije o posledicama klimatskih promena u ovom regionu.

Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet Celzijusovih stepeni, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte, navodi se u studiji Veća za regionalnu saradnju (RCC).

Analize klimatskih promena u regionu potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika, a utvrđeni su i sektori u kojima će se osetiti njihov najveći uticaj.

Najteže posledice će, kako se navodi u studiji, osetiti poljoprivreda (gde može doći do smanjenje kvaliteta hrane, erozije i degradacije zemljišta), zatim šumarstvo (gde postoji visok rizik od rasprostranjenog propadanja šuma, iščezavanja postojećih vrsta), vodni resursi (manjak vode za piće) i zdravlje ljudi (gde može doći do veće učestalosti toplotnih udara i prodora novih vektorskih zaraznih bolesti).

Podaci o klimatskim promenama u regionu Zapadnog Balkana ukazuju i na "napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka", rezultati su studije.

Čak 73 odsto ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem, prema istraživanju javnog mnjenja i privrednika "Balkanski barometar za 2017. godinu" koje sprovodi Veće za regionalnu saradnju.

U studiji je iznet i niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta, kroz unapređenje i usredsređenje na regionalnu saradnju.

Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2020, odnosno 2030. godine koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku efikasnost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

U tom cilju su ekonomije Zapadnog Balkana utvrdile prioritete u prilagođavanju klimatskim promenama i ublažavanju njihovog uticaja, te nastavljaju da sa Većem za regionalnu saradnju rade na rešavanju pitanja vezanih za klimatske promene i zaštitu životne sredine kroz Regionalnu radnu grupu za životnu sredinu (RWG Env).