Današnji klinci mnogo više znaju o bezbednosti na Internetu od svojih roditelja, i od njih bi trebalo da učimo šta sme, a šta ne sme da se kači na društvene mreže, smatra Ana Mirković, psihološkinja i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije.
 |
| Foto Pixabay |
“U poslednje vreme sam sve češće u prilici da učim od svojih klinaca da je vrlo intiman trenutak slika moje porodice u autu i ne bih smela da je okačim na stori, jer oni misle da to nije za širu javnost. Ja pre 10 godina sam mislila bih da je to sasvim ok, lepa porodična fotografija koju želim da podelim s bliskim srodnicima, ali na Internetu nikad nije to, uvek je široka javnost i mi zapravo ne znamo koja je publika”, rekla je Ana Mirković gostujući u novom podcastu “Život na srpskom”.
Prema njenim rečima, fotografije dece nikad nije pametno kačiti. Ne samo kad zamislite sve opasne ljude koji vrebaju na Internetu i pročitate o digitalnom nasilju koje stalno dobija nove oblike – onlajn svet je toliko integrisan sa „realnim“ da bi čak i neke po vama potpuno bezazlene slike i komentari sutra mogli da im zagorčaju život.
“Postoji fenomen koji se zove “sharenting”, jer veliki broj roditelja šeruje jako veliki broj fotografija, videa, tekstualnih zapisa svoje dece, a uopšte ne razmišljaju da na taj način kreiraju njihov digitalni identitet. I dešava se vrlo često da do pete godine deteta već ima preko tri, četiri hiljade komadića sadržaja o njima na Internetu. Onda oni kad postanu svesni sebe, pitaju: Zašto?”, objašnjava Mirković i ukazuje na moguće posledice koje bi to moglo da ima, na primer, na njihovu reputaciju sutra među drugarima u školi.
„I onda postaju žrtve socijalnog nasilja, postaju prozivani, postaju diskriminisani, postaju izopštavani iz grupa, a roditelji uopšte nemaju svest o tome… Jako je važno da ne delimo sadržaje za koje ne dobijemo njihovu eksplicitnu dozvolu da možemo”.
NOVA
Нема коментара:
Постави коментар