Vreli talas opasan po zdravlje: Šta da radite ako dođe do toplotnog udara, ugrožene grupe, važni saveti

Lekari upozoravaju da u najtoplijem delu dana ne treba boraviti na suncu, kako bi se sprečile zdravstvene tegobe izazvane toplotom. Šta uraditi u sluačaju sunčanice ili toplotnog udara?

Pixabay

U Gradskom zavodu za javno zdravlje navode da se prekomernim direktnim izlaganjem glave i vrata sunčevim zracima može javiti sunčanica.

Obično počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.

Kako bi je sprečili najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.

Ukoliko se pojave simptomi sunčanice osobu treba odmah skloniti sa sunca u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju, istuširati je mlakom vodom ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat. Dati joj da pije tečnost i to nikako odjednom u većim količinama, već češće po nekoliko gutljaja.

Toplotni udar

Toplotni udar smatra se najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva medicinsku pomoć. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene temperature, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.

Može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

"Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama", navedeno je na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Simptomi toplotnog udara su: telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, drhtanje, mentalna konfuzija i nekada gubitak svesti.

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva pomoć lekara. Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.

"Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha. Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava. Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelje", navode lekari Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ugrožene grupe

Na visoke temperature posebno su osetljiva mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od različitih hroničnih bolesti-kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti.

"Takođe su ugožene i osobe koje vežbaju ili rade na otvorenom zbog direktne izloženosti dejstvu sunčevih zraka, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama", navodi se na sajtu GZZJZ.

Važni saveti tokom vrelih dana

• Izbagavati boravak na otvorenom u najtoplijem periodu dana, od 10 do 17 časova, kao i prevelike fizičke napore i vežbanje na otvorenom.
• Poželjno je nošenje široke, lagane odeće svetklih boja i prirodnih materijala i nošenje zažtite za glavu.
• Konzumirati dovoljno tečnosti i manjih, laganih obroka, poput sezonskog voća
• Sve osobe sa hroničnim bolestima koje uzimaju lekove moraju da budu oprezne, i da obrate pažnju na uticaj toplote na delovanje leka.

Euronews