Milica Kostić u Kruševcu pre 50 godina skočila kroz prozor da izbegne silovanje, Čolić u pesmi opevao njenu tragičnu sudbinu

Navršilo se 50 godina od kada je u rodnom selu Strojinci sahranjena Milica Kostić, učenica srednje medicinske škole koja je skočila u smrt kako bi se odbranila od nasilnika, silovatelja i sačuvala dostojanstvo. Bežeći od silovatelja, skočila je sa jedne od kruševačkih višespratnica i, sačuvavši svoju nevinost i čast na najtragičniji mogući način, otišla u legendu.

Printskrin JuTjub

Osamnaestogodišnja devojka Milica Kostić, učenica medicinske škole u Kruševcu, pre skoro pola veka naivno je pošla za grupom mladića koji su je zamolili da im pomogne. Rekavši joj da im je potrebna pomoć kod strogih roditelja devojke jednog od njih, Milica je odlučila da pokuša, ali je ubrzo shvatila da se radi o unapred smišljenom planu. Pri ulasku u stan Milici je postalo jasno da momci imaju drugačiju nameru.

Njih petorica su počeli da je ubeđuju da skine odeću sa sebe i da ne pruža otpor dok je seksualno napastvuju. Računajući na to da će Milica da poklekne iz straha, oni su pokušavali da je ubede da joj je „bolje“ da sama pristane na silovanje, nego da to proživi uz dodatnu upotrenu fizičke sile.

Jedan od momaka koji su se spremali da počine stravičan zločin počeo je da se koleba u ovoj nameri nakon što je Milica, kroz suze, rekla da je nevina. On je napustio sobu u kojoj se nalazila preplašena devojka, a ubrzo su ostali momci izašli za njim kako bi ga ubedili da ne odustaje. Iskoristivši momenat kada su svi izašli iz prostorije, Milica je skočila sa 11. sprata solitera, izabravši sigurnu smrt umesto poniženja.

Iako niko nije prognozirao da će preživeti pad, Milica je poživela još dva dana i za to vreme istražnim organima uspela da ispriča ko su počinioci i šta se tačno desilo tog kobnog dana. Hirurg Petar Mašić je inspektoru rekao da devojka ima unutrašnje povrede i da neće dugo izdržati. Pošto je bila u polusvesnom stanju, inspektor je uspeo da joj postavi nekoliko pitanja. U kratkom razgovoru inspektor je saznao da je Milica sama skočila jer je jedino na taj način uspela da sačuva svoju čast. Nakon razgovora sa inspektorom Milica je pala u komu iz koje se nije probudila.

Interesovanje javnosti i građana Kruševca za događaj u Rubinovoj kuli bio je velik. Iste večeri na mestu događaja se okupio velik broj građana i zahtevao od nadležnih najstrože kazne za počinioce. I narednih dana građani su se okupljali na mestu nesreće, a skoro svi dnevni listovi u zemlji su izveštavali o događaju u Kruševcu, pa je tako interesovanje javnosti za ovaj slučaj poraslo u čitavoj zemlji. Ipak uz sav trud lekara kruševačke bolnice, a posebno Petra Mašića, Milica je usled teške kontuzije organa, preminula u podne 4. septembra.

Na dan Miličine smrti 5. septembra, pripadnici milicije su uhapsili osumnjičene za pokušaj silovanja. Zbog velike ogorčenosti javnosti, jedva su uspeli da od linčovanja odbrane osumnjičene. Sutradan 6. septembra đaci kruševačkih srednjih škola su u centru Kruševca protestovali protiv siledžija, a na čelu povorke je nošena velika Miličina slika.

Milica je sahranjena 5. septembra 1974. godine u rodnom selu Strojincima, a njenoj sahrani je prisustvovalo par hiljada ljudi. Na dan sahrane kruševačke škole su obustavile nastavu, a Skupština opštine Kruševac je obezbedila 30 autobusa za prevoz učenika i građana na sahranu. Po odobrenju episkopa žičkog Vasilija, lokalni sveštenik Miroslav Stefanović je Milici održao opelo.

Nasilnici koji su Milicu oterali u smrt bili su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Njen podvig bio je inspiracija pesniku Velizaru Šofrancu da napiše tekst pesme „Ona spava”. Muziku za ovu pesmu je komponovao Kornelije Kovač, a otpevao Zdravko Čolić i s njom pobedio na Hit paradi novembra 1974. godine. Deo pesme glasi:

"Nikad više snene oči, nikad više crne kose, Nikad više noge bose što je nose, što je nose, Nece videt' smiraj dana - Ona spava, ona spava..."

Rođena je 24. aprila 1956. godine u selu Strojinci, kod Brusa. Njeni roditelji Milen i Slavka, imali su još troje dece – sina i dve ćerke. Četiri razreda osnovne škole završila je u rodnom selu podno Kopaonika. Od petog razreda, zajedno sa drugaricom iz detinjstva Milkom Milošević pohađala je školu koja je bila udaljena sedam kilometara. Nakon završenog osmog razreda, Milica je 1971. godine pošla u prvi razred Srednje medicinske škole u Kruševcu. Zajedno sa drugaricom iz razreda Verom Itov stanovala je privatno u Kruševcu, kod Milana i Slavke Jakovljević u naselju Bivolje.

Priča o Miličinoj tragediji i njenoj borbi da sačuva svoju čast brzo je obišla čitavu Jugoslaviju i potresla je srca miliona ljudi. Ljudi su se divili njenoj hrabrosti i odlučnosti. List „Glas Koncila” iz Zagreba je u svom izdanju za septembar 1974. godine pisao o Milici nazvavši je „Šumadijskom Marijom Goreti”, po svetici Mariji Goreti (1890–1902), koja je bila dvanaestogodišnja italijanska devojčica koja je bila brutalno silovana, ali je pred smrt oprostila svojim ubicama, nakon čega je dobila status device mučenice i kasnije postala najmlađa svetica rimokatoličke crkve.

Vikipedija

U Crkvi Hrista Spasitelja u Ubu oslikana je freska novomučenice Milice Kruševačke koja je posvećena Milici Kostić i koja se nalazi ispod freske svete Evgenije odnosno knjeginje Milice.

Korice knjige

U izdanju Izdavačkog fonda Srpske pravoslavne crkve Arhiepiskopije Beogradsko karlovačke objaveljena je knjiga arhimandrita Tihona (Rakićevića) "Borba za dostojanstvo" o životu i mučeničkom podvigu Milice Kostić, sa uvodnom reči patrijarha srpskog Irinija.

Godine 2015, u Kruševcu je bila pokrenuta inicijativa da jedna od centralnih gradskih ulica ponese naziv Ulica Milice Kostić.