U studiji u Public Library of Science Medical Journalu otkriva se da prostori bez odgovarajuće klimatizacije tokom vrelih toplotnih talasa mogu negativno da utiču na kognitivne funkcije.
 |
| Foto: Pixabay |
Povećane varijacije temperatura mogle bi biti povezane sa povećanim brojem slučajeva samoubistva i suicidalnog ponašanja, odlaskom u bolnicu ili prijemom zbog mentalne bolesti, te lošim zdravljem i dobrobiti zajednice.
Takođe, prema studiji ekonomiste sa Stanforda Marshalla Burkea iz 2018. objavljenoj u Nature Climate Change, povećanje prosečne temperature od samo 1 stepen Celzijusa u SAD-u i Meksiku korelira s povećanjem broja samoubistava od 1 posto – što se prevodi u hiljade dodatnih smrti svake godine.
Studija Burke predviđa da će, ako temperature nastave rasti kao što klimatski naučnici predviđaju, rezultatski porast biti dovoljan da zbriše združene napore programa za prevenciju samoubistava i politike kontrole oružja u Sjedinjenim Državama.
"Broj dana ekstremnih vrućina svake godine se povećava zbog klimatskih promena, fundamentalnih promena društvenih interakcija i ličnog blagostanja što predstavlja ozbiljnu pretnju mentalnoj stabilnosti", kaže Robin Kuper, vanredni klinički profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku i predsednik Climate Psychiatry Alliance za magazin Time.
"Moramo da počnemo da razmišljamo o klimatskim promenama kao o krizi mentalnog zdravlja. Ako zanemarimo klimatske promene kao pretnju javnom zdravlju, odričemo se svoje uloge pružalaca zdravstvenih usluga", kazao je.
IZVOR: KLIX.BA
Нема коментара:
Постави коментар