KAKO SE PONAŠA TOKSIČNA MAJKA: Žene koje uništavaju život i psihu sopstvenom detetu

Sve dok verujemo u univerzalnu majčinsku ljubav - mit koji naša kultura aktivno podržava - ne možemo da vidimo istinsku moć koju roditelji imaju nad nama, čak i moć prikrivenog nasilja. Volimo da o majkama mislimo kao o ženama koje čuvaju ovaj svet od nestanka, divnim i požrtvovanim ženama, ali da li je to baš uvek slučaj?

Foto: Pixabay

Roditelj ne samo da kreira svet oko svog deteta, već i diktira kako će dete posmatrati taj svet. Kao deca, mi "razumemo" šta se u našoj porodici dešava, šta je rečeno i zbog čega, ali ne uvek jer je to tako, već zato što su nam majke servirale objašnjenje koje smatraju da je za nas odgovarajuće.

Zato nije ni čudo što mnoga deca odrastu verujući da je svako ponašanje i odnos koji vidimo u porodici, čak i toksičan, destruktivan ili nasilan - normalni. Kao deca verujemo da su sve porodice kao naša, a shvatanje da se druge porodice zapravo veoma razlikuju dolazi mnogo, mnogo kasnije.

Sami opravdavamo majke što su vikale, tukle nas - nismo bili dobri, nismo ih slušali. Verujemo da su naša braća i sestre drugačije tretirani jer su oni dobri, vredni ljubavi i divljenja, a mi nismo. "Mi smo teški, lenji, nestašni, glupi" - kako nas je majka nazvala. I sa tim uverenjem odrastamo.

Odrastanje i glavni problem

Većina ženske dece koja se ne osećaju voljeno misle da će im odrastanje doneti slobodu i da će se konačno izbaviti od negativnih kritika. Ali, u odrastanju ih čeka neprijatno iznenađenje - izlazak iz dečje sobe neće vas zaštititi od bola i potrebe za majčinom ljubavlju i podrškom. To je glavni problem - centralni konflikt između ćerkine svesti kakve rane joj je majka napravila i glađu za njenim odobravanjem i ljubavlju. Taj konflikt živi u sada već devojci i ona konstantno pronalazi objašnjenja i opravdanja za toksično ponašanje svoje majke; čini sve kako bi zapravo zatvorila oči pred istinom.

8 tipičnih obrazaca ponašanje toksične majke:

1. Nabijanje osećaja krivice i stida

Ovo ponašanje počinje rečima "Ti uvek..." ili "Ti nikada..." i snažno se urezuju u svest deteta. U dečjoj glavi to postaje i lična kritika, glas koji stalno ponavlja, krivi i ističe greške, a pohvale izbegava.

2. Uloga žrtve

Mnoge majke zapravo igraju ulogu žrtve, a deca toga nisu ni svesna. Toksična majka stalno podseća dete koliko je nezahvalno, a rečenicu obično završava sa: "Posle svega što sam uradila za tebe". Ovakvo ponašanje živi u detetu i kada odraste, a majka nastavlja svoju toksičnu ulogu, pogotovo ako je dete shvatilo o čemu se zapravo radi i pokušava da ograniči viđanje i kontakt sa majkom.

3. Igra simpatije

Favorizovanje jednog deteta u porodici dešava se u mnogim porodicama. Ali, kada je majka prema jednom detetu divna, a prema drugom toksična - ponižava ga, stalno upoređuje s "dobrim" detetom ističući koliko je ono loše - psihološki problemi su gotovo zagarantovani. Psiholozi kažu da se toksične majke ovako ponašaju kako bi kontrolisale decu, da bi formirale odnos između braće i sestara kakav ona želi da on bude i manipuliše da bi deca stalno imala potrebu za njenom podrškom i pohvalom.

4. Pasivna agresija

Majka može da izrazi pasivnu agresiju prema detetu indirektno, na primer, kroz ružne komentare o ocu kada je dete prisutno. Razvoj deteta direktno je povezan sa načinom kako se roditelji ponašaju jedno prema drugom i prema drugim članovima uže ili šire porodice i baš zato roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kakvi ćemo ljudi postati kada odrastemo. Ako dete svedoči okrutnosti, verbalnom besu, kažnjavanju tišinom, psihičkom maltretiranju, velike su šanse da će dete razviti slične poremećaje ponašanja u proseku već od 8. do 10. godine.

Kako odrastaju, većina dece se lagano pretvara u roditelja nasilnika, postaje pasivno agresivno... Na njega se prenosi sve ono čemu je prisustvovalo i što je zapravo oblikovalo njegov pogled na svet. Eto objašnjenja zbog čega sinovi nasilnika odrastaju u nasilnike, deca alkoholičara u alkoholičare...

5. Psihološka manipulacija

Ovaj termin obično se vezuje za odrasla, ali nažalost, ovakve sklonosti većini dece zapravo usađuju roditelji. Manipulisati detetom je neverovatno jednostavno, jer su roditelji neosporni autoritet i prilika na koju se deca ugledaju i veruju im u sve što kažu.

Ono čega su i ti roditelji nesvesni jeste koliko je manipulacija traumatična za decu, jer je detinjstvo period kada je važno da naučimo da verujemo sopstvenim mislima i osećanjima i izgradimo sposobnost razumevanja drugih ljudi.

6. Ponižavanje i ismevanje

Majke sa izraženom potrebom za kontrolom ili osobinama narcisa često su sklone ismevanju osećanja ili razmišljanja deteta. Ismevaju i ponižavaju decu i rečima, gestikulacijom i imitiranjem, i tako još u detinjstvu ubijaju njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.

7. "Žrtveni jarac"

Kod toksičnih majki obično je jedno dete (ili samo dete) za sve krivo i za sve kažnjeno, bilo da je zaista krivo ili ne. Takva deca u detinjstvu počnu da veruju da su suvišni gde god da se pojave, zbog čega se u periodu adolescencije lakše okreću psihoaktivnim supstancama, alkoholu i drugom destruktivnom ponašanju.

8. Tišina kao najgora kazna

Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je izraz maksimalnog prezira. Čak i odrasli to doživljavaju veoma bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovakvo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.

• (Stil.kurir.rs)