Crkva i njeni vernici 24. novembra slave Svetog kralja Stefana Dečanskog, koji se u narodu naziva još i Mratindan.
Stefan Uroš III Nemanjić (1276-1331) je bio sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Otac je naredio da ga oslepe, a sin da ga u starosti udave.
Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećano mu je da će mu vratiti vid.
- Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću tih ih vratiti - rekao mu je.
Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošu, trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.
Kada je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepljenom kralju Stefanu koji je potom sagradio hram Visoki Dečani.
Svoj vek je proživeo kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 24. novembra 1336. godine. Zajedno sa svetim Savom i knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.
U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena.
Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.
Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.
Takođe, postoji i izreka: "Sveti Mrata, sneg za vrata", kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.
Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na današnji dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.
U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Postoji verovanje ako je na Mratindan maglovito vreme, zima će biti promenljiva. Ako je dan sunčan i vedar, zima će biti mrazovita.
Ukoliko imate bilo kakav problem sa očima, danas bi trebalo da se pomolite ovom svecu, izgovarajući ove reči:
- Tebi, bogoslavni Velikomučeniče, izvrsnome zaštitniku, prinosi pobedne i blagodarne pesme Crkva, koju ti izbavljaš od zala. I ti, imajući slobodu pred Bogom, oslobađaj nas od svih opasnosti, da ti kličemo: Raduj se, kralju Stefane, mučenika ukrase!
SVETI VELIKOMUČENIK MINA
Bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem. Njegovo telo je bačeno u oganj, ali su neke delove spasili hrišćani. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva. Upokojio se oko 304. godine.
Prema verovanju, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac. Predanje kaže da se više puta javljao kao ratnik na konju i pomagao vernima, a kažnjavao neverne.
Нема коментара:
Постави коментар