U 2025. godini devet dana za praznovanje, ovo je spisak svih prazničnih dana

Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti sledeći Uskrs proslavljaju istog dana – 20. aprila.

Pixabay

Nova 2025. godinaje je „pala” u sredu, na posao se nije išlo u četvrtak 2. januara, što znači da su zaposleni kojima su ostali slobodni dani od godišnjeg odmora mogli da odmaraju i u petak, ali i u ponedeljak, s obzirom na to da se Božić proslavlja u utorak 7. januara, kada vernici pravoslavne veroispovesti proslavljaju dan Hristovog rođenja.

Iako Sretenje pada u subotu 15. februara, neradni dan je i ponedeljak 17. februar, pa to može biti prilika za mini odmor na nekoj zimskoj destinaciji. Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti sledeće godine Uskrs proslavljaju istog dana – 20. aprila, što znači da neradni dani počinju od Velikog petka 18. aprila i završavaju se Vaskršnjim ponedeljkom 21. aprila.

Praznik rada pada u četvrtak 1. maja, a proslavlja se i u petak, pa zaposleni mogu da odmaraju četiri dana, sve do ponedeljka 5. maja. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura.

Poslednji državni praznik proslavlja se u utorak 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u petak 25. decembra.

Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar.

Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januara i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.

Politika