Sve više orlova krstaša leti našim nebom: Od ruba nestanka do nove nade

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) sa zadovoljstvom obaveštava javnost o povećanju broja parova kritično ugroženih orlova krstaša i najuspešnijoj gnezdećoj sezoni od 2017. godine kada se počelo sa intenzivnim radom na njihovom oporavku. Ove godine DZPPS je zabeležilo 19 parova od kojih se 10 uspešno gnezdilo i odnegovalo 14 mladunaca, a dva mlada krstaša su nedavno prstenovana i obeležena uređajima za satelitsko praćenje. 

Prstenovanje Feliksa, foto_Damir Trnovac

Sezona potrage za gnezdima krstaša počinje već krajem februara, pre nego što drveće olista. Ornitolozi, saradnici i volonteri DZPPS-a obilaze stotine kvadratnih kilometara u Vojvodini kako bi proverili aktivnost ovih ptica na gnezdećim teritorijama iz prethodnih godina, ali i kako bi pronašli nove.

Na radost ornitologa, ovaj zadatak je svake godine sve zahtevniji. Populacija orlova krstaša raste, pa je tako ove godine zabeleženo 19 gnezdećih parova. Širi se i gnezdilišni prostor, najjužnije se ove godine jedan par gnezdio kod Belog Blata (Zrenjanin), a posle 70 godina krstaši se uspešno gnezde i u Bačkoj, u okolini Subotice. 

Prstenovanje Dude, foto_Miroslav Dudok

„Polako se ostvaruje ono što želimo i na čemu smo radili od 2017. kada je u Srbiji postojao samo jedan par ove vrste koja se nalazi i na našem nacionalom grbu. Situacija je u sada drastično drugačija, sve su veće šanse da narednoj generaciji ostavimo oporavljenu populaciju krstaša, a ne još jednu iščezlu vrstu“, istične Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.

Svaku gnezdeću teritoriju krstaša ornitolozi obiđu najmanje tri puta u toku gnezdeće sezone: jednom kada se pronađe, zatim nakon nekog vremena da bi se ustanovile aktivnosti oko izgradnje gnezda i treći put da bi se proverilo da li i koliko ima mladunaca. Pojedina gnezda se obiđu i četvrti put prilikom obeležavanja mladunaca.  

Ove godine dva mladunca su obeležena metalnim i plastičnim prstenovima i uređajima za satelitsko praćenje. Na teritoriji Subotice obeležen je Feliks, prvi krstaš koji će poleteti u Bačkoj posle 70 godina, a u blizini opštine Sečanj obeležen je Duda. Nabavku i postavljanje satelitskih odašiljača finansijski je omogućila kompanija GDI Solutions doo iz Beograda. Oba mladunca su u odličnoj fizičkoj kondiciji i očekuje se da će početi da šalju podatke o svom kretanju kada budu poleteli iz gnezda, 10-ak dana nakon obeležavanja.

„Pomoću satelitskih odašiljača postavljanih prethodnih godina pratimo ukupno 7 orlova krstaša. Ne samo da smo u mogućnosti da im pomognemo ukoliko vidimo da su u problemu, već se i naše znanje o ovim grabljivicama uvećalo i došli smo do iznenađujućih saznanja o njihovim životnim navikama“, pojašnjava Ružić.

Suprotno dosadašnjim uverenjima, ispostavlja se da su gnezdeći parovi tolerantni prema mladim jedinkama svoje vrste koje se zadržavaju u njihovoj blizini, iako inače progone druge ptice grabljivice sa svojih teritorija jer ih smatraju uljezima i konkurentima za plen. Mladim krstašima, koji lutaju prvih nekoliko godina života, prisustvo gnezdećeg para na nekoj teritoriji pokazuje da tu ima dovoljno hrane. 

Neki od parova ove godine su otkriveni upravo zahvaljujući satelitskom praćenju mladih jedinki. Podaci su pokazivali da se duže zadržavaju na određenoj lokaciji, a po obilasku terena je ustanovljeno da se tu nalazi i gnezdeći par. 

Iako broj parova kontinuirano raste, iz DZPPS upozoravaju da i dalje postoje brojni faktori ugrožavanja ove strogo zaštićene vrste. Na teritoriji gotovo cele Vojvodine postoji nedostatak starog drveća dovoljno čvrstog da bi krstaši gradili gnezda na njemu. Pored toga i ono postojeće je već ugroženo usled klimatskih promena koje su na terenu očigledne: stabla se suše, jaki vetrovi lako obaraju drveće, ruše gnezda ili izbacuju mladunce.

Veliki problem i dalje predstavlja stradanje ptica od strujnog udara ili sudara sa dalekovodima, što je ovog proleća usmrtilo i krstaša Vladu koji je obeležen prošle godine. Zbog toga je od najveće važnosti izolovanje i obezbeđivanje dalekovoda u blizini gnezdećih teritorija, ali i dalji rad na sprečavanju i kažnjavanju trovanja od kojeg najviše stradaju upravo grabljivice.