Kakav nas kurs čeka u 2026. godini, imaju li građani razloga za zabrinutost?

Zbog američkih sankcija NIS-u je pred kraj 2025. došlo do navale na evro pa je NBS morao da brani kurs dinara većim intervencijama iz deviznih rezervi. Kakav se kurs očekuje u 2026. godini?

Pixabay

Kurs evra prema dinaru i u 2026. godini ostaće stabilan, uz moguće vrlo male korekcije, kažu sagovornici „Vremena“.

Eventualno i bezrazložno dizanje panike po tom pitanju, kakvo se pojavilo sredinom decembra, biće samo bezuspešan pokušaj špekulanata da ućare nešto, kažu oni.

Nikola Stakić, ekonomista i univerzitetski profesor, kaže za „Vreme“ da ne postoji razlog za paniku, i da je ono što smo videli sredinom decembra bio psihološki efekat svojstven za stanovništvo.

Tada je kurs blago korigovan, ali je u ponekoj menjačnici probio „psihološku“ granicu od 120 dinara za jedan evro.

Stakić ističe da bi građani trebalo da usklade životne navike i obaveze sa primanjima i sredstvima.

„Građani vole, pošto smo mi evroizovana ekonomija, da imaju određenu štednju i u takozvanoj tvrdoj valuti, što pokazuje i podatak da je 90 odsto štednje građana u evrima“, priča on.

„Niko ne može da zna koliki će biti kurs evra u narednoj godini, ali s obzirom da mi imamo režim rukovođenog plivajućeg deviznog kursa mislim da će Narodna banka Srbije (NBS), kao regulator učiniti ono što mora da bi ispunila svoje ciljeve među kojima je i održavanje finansijske stabilnosti“, kaže Stakić.

Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić kaže za „Vreme“ da se u 2026. godini može očekivati nastavak politike NBS koja je posvećena očuvanju vrednosti dinara.

„Nema nikakvih naročitih izgleda da bi u tom smislu bilo šta moglo da se menja, pa ni vrednost dinara prema evru. Posavetovao bih građane i pojedine privrednike da ne nasedaju na izjave špekulanata i na neargumentovane zaključke da postoji bilo kakav poremećaj“, kaže Nikolić.

Dodaje da, kada je u pitanju kurs evra, građani nemaju razloga za zabrinutost.

„Građani nemaju ni najmanju osnovu da kalkulišu, niti da se povode za laičkim i često potpuno lažnim, nekada politikantskim zaključcima ljudi koji se nazivaju analitičarima, ali teško da su analitičari, jer sa takvom pričom, unose pometnju, a sve igrajući na kartu davnog istorijskog sećanja na ono što se u našem ekonomskom životu događalo devedesetih godina. To je zatrpano u sećanju, ali se vrlo lako vrati čim krenemo na tu priču, i to je osetljivo pitanje i pored 13 ili 14 godina potpune stabilnosti, baš zbog loše istorije“, zaključuje Nikolić.

Kompletan tekst pročitajte na vreme.com.