Pravoslavni vernici 7. jula obeležavaju Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Veče uoči praznika, poznato kao Ivanjdanska noć, u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto i prati ga niz običaja koji simbolizuju zdravlje, zaštitu, ljubav i blagostanje.
 |
| Image by Th G from Pixabay |
Sveti Jovan naziva se Preteča jer je najavio dolazak Isusa Hrista, a Krstitelj zato što ga je krstio u reci Jordan. U našem narodu ovaj praznik vekovima je povezan sa prirodom i lekovitim biljem, pa se veruje da upravo uoči Ivanjdana trave imaju najveću snagu.
Najpoznatiji običaj jeste pletenje ivanjdanskog venčića od kantariona, ivančice, bele rade, kamilice, deteline i drugog livadskog cveća. Venčić se potom kači iznad ulaznih vrata kao simbol zaštite doma, zdravlja i napretka tokom cele godine. Devojke ga često stavljaju pod jastuk ili kroz njega gledaju momka koji im se dopada, verujući da će im doneti sreću u ljubavi.
Kako se pravi ivanjdanski venčić?
Za tradicionalni venčić potrebno je:
- kantarion (jovanova trava),
- ivančica, bela rada, kamilica ili drugo livadsko cveće,
- jedna crvena ruža (po želji),
- tanak konac ili žica.
Bilje je najbolje ubrati uveče uoči praznika ili rano ujutru na Ivanjdan. Cveće se rasporedi u manje buketiće koji se potom pažljivo povezuju u krug, dok se krajevi učvrste koncem ili tankom žicom. Gotov venčić okači se iznad ili sa desne strane ulaznih vrata, kao znak blagoslova i zaštite doma.
U mnogim krajevima Srbije veruje se da je noć uoči Ivanjdana posebno blagotvorna, pa se ljudi umivaju izvorskom vodom ili se kupaju u rekama i potocima, verujući da voda tada ima isceliteljsku moć.
Ivanjdan je praznik koji podseća na veru, nadu i obnovu, a brojni običaji koji se i danas čuvaju deo su bogatog narodnog nasleđa i poštovanja prema jednom od najvećih svetitelja hrišćanstva.
Нема коментара:
Постави коментар