Četvorodnevna radna nedelja od 32 sata uz zadržavanje pune plate, ugovor na neodređeno vreme nakon 12 meseci, veće naknade za prekovremeni, noćni i rad nedeljom, kao i pravo zaposlenih da nakon završetka radnog vremena ne odgovaraju na poslovne zahteve. Ovo su neke od mera koje je Studentska lista predstavila u svom programu „Rad i socijalna pitanja“, kojim predlaže promene u oblasti zapošljavanja, zarada, zaštite radnika i socijalnih prava u Srbiji.
 |
| Image by Tung Lam from Pixabay |
Program predviđa i drugačiji obračun toplog obroka, regresa, minulog rada i bolovanja, dodatnu zaštitu zaposlenih od otkaza, nova prava za roditelje, kao i promene u penzijskom sistemu.
Polazište programa je ocena Studentske liste da postojeće radno zakonodavstvo ne pruža dovoljnu zaštitu zaposlenima, posebno onima koji rade van standardnog radnog odnosa, dok se kršenje radničkih prava nedovoljno sankcioniše.
U programu se najavljuje i promena politike privlačenja investicija zasnovane na jeftinoj radnoj snazi, uz usmeravanje državne podrške ka proizvodnji, tehnološkom razvoju, kvalitetnijim radnim mestima i zaradama dovoljnim za pristojan život.
Četvorodnevna radna nedelja od 32 sata, ali bez smanjenja plate
Jedna od najzanimljivijih mera odnosi se na mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje.
Prema programu Studentske liste, poslodavcima koji se odluče za takav model bilo bi omogućeno da organizuju radnu nedelju od četiri dana, sa ukupno 32 radna sata, pri čemu bi zaposleni zadržali postojeće zarade.
Važno je naglasiti da predlog ne podrazumeva obavezno uvođenje četvorodnevne radne nedelje kod svih poslodavaca. Reč je o mogućnosti za poslodavce koji se opredele za takav način organizacije rada.
Kada je reč o prekovremenom radu, program navodi ograničenje od najviše osam sati nedeljno, dok ukupno dnevno radno vreme ne bi smelo da bude duže od 12 sati.
Ova ograničenja već postoje u važećem Zakonu o radu. Studentska lista dodatno insistira na tome da svaki prekovremeni sat mora da bude evidentiran i plaćen.
Predviđeno je i da zaposleni dobijaju raspored rada najmanje sedam dana unapred.
Još jedna mera odnosi se na zaštitu slobodnog vremena zaposlenih. Program predviđa pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena, kako radnici ne bi bili izloženi stalnim poslovnim zahtevima u vreme predviđeno za odmor.
Ugovor na neodređeno nakon 12 meseci rada
Značajan deo programa posvećen je zapošljavanju na određeno vreme i ograničavanju mogućnosti produžavanja privremenih ugovora.
Studentska lista predlaže da opšti maksimum rada na određeno vreme bude 12 meseci.
Poslodavac bi sa istim zaposlenim, za obavljanje istog posla, mogao da zaključi najviše četiri ugovora na određeno vreme, uz poštovanje predviđenog vremenskog ograničenja.
Posebna pravila važila bi za zaposlene angažovane kao zamena privremeno odsutnog radnika. Takav angažman mogao bi da traje do povratka odsutnog zaposlenog, ali najduže 36 meseci.
Kod projekata sa unapred određenim sadržajem i trajanjem primenjivao bi se isti opšti maksimum od 12 meseci, a poslodavci bi morali prethodno da dostave dokumentaciju o vremenskom okviru i finansiranju projekta.
Program predviđa i dodatnu zaštitu zaposlenih koji su na bolovanju. Ukoliko radniku na određeno vreme ugovor ističe dok je opravdano privremeno sprečen za rad, ugovor bi se produžavao do završetka te sprečenosti.
Veća zaštita radnika od otkaza i prinudnih sporazuma
Studentska lista predlaže promene postupaka koji prethode izricanju disciplinskih mera i prestanku radnog odnosa.
Zaposlenima bi se u disciplinskom postupku garantovali pravo na odbranu i sindikalno zastupanje.
Posebna pažnja posvećena je sporazumnom prestanku radnog odnosa u slučajevima kada je zaposleni bio izložen prinudi.
Takvi sporazumi bili bi pravno ništavi, dok bi poslodavac morao da dokaže da je sporazum zaključen dobrovoljno ukoliko zaposleni učini verovatnim da je bio primoran da ga potpiše.
Program predviđa i šestomesečnu zabranu zapošljavanja drugog radnika na istim poslovima nakon proglašenja tehnološkog viška, uz zakonom predviđene izuzetke.
Ako se potreba za tim radnim mestom ponovo pojavi, prednost bi imao zaposleni koji je prethodno proglašen tehnološkim viškom.
Kada je reč o premeštanju zaposlenih, predlog predviđa mogućnost premeštaja do udaljenosti od 20 kilometara, pod uslovom da postoje opravdane potrebe i da se zadrži približno jednako trajanje putovanja.
Topli obrok i regres: Predloženi su konkretni minimalni iznosi
U delu programa koji se odnosi na zarade i naknade posebno su izdvojeni topli obrok i regres.
Za novčanu naknadu ishrane tokom rada predviđen je minimum od 10 odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca, uz dodatni uslov da naknada ne može biti niža od 20 odsto republičke minimalne zarade.
Za regres je predložen iznos od najmanje jedne prosečne zarade kod poslodavca, uz donju granicu u visini minimalne zarade.
Program takođe predviđa približavanje minimalne zarade stvarnim životnim troškovima i njeno češće usklađivanje sa inflacijom.
Kroz kolektivno pregovaranje Studentska lista namerava da razvija povoljnije minimalne zarade po sektorima i da preciznije uredi odnos primanja prema kvalifikacijama i odgovornostima zaposlenih.
U oblasti oporezivanja predlažu se progresivni sistem i poreske olakšice za izdržavane članove porodice. Cilj je da niža primanja budu manje poreski opterećena i da se rasterećenje odrazi na povećanje neto prihoda radnika.
Veće naknade za rad nedeljom, praznicima, noću i prekovremeno
Program sadrži i precizno određene minimalne procente dodataka na osnovnu zaradu.
Za rad tokom neradnog praznika predložen je dodatak od najmanje 150 odsto osnovice.
Za noćni i prekovremeni rad predloženo je po najmanje 50 odsto osnovice.
Rad nedeljom i na dan nedeljnog odmora donosio bi dodatak od najmanje 110 odsto, dok bi za smenski rad dodatak iznosio najmanje 30 odsto.
Za terenski rad predložen je dodatak od najmanje 26 odsto.
Promene su predviđene i kod obračuna minulog rada. Za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu, bez obzira na to kod kojeg poslodavca je zaposleni radio, dodatak bi iznosio najmanje 0,5 odsto osnovice.
Program predviđa i veću transparentnost zarada. Poslodavci bi prilikom zapošljavanja objavljivali raspone plata, dok bi podaci o zaradama na uporedivim radnim mestima bili dostupni radi lakšeg otkrivanja diskriminacije u plaćanju.
Bolovanje najmanje 75 odsto zarade tokom prvih 30 dana
Studentska lista predlaže i promenu obračuna naknada tokom bolovanja.
Za bolest ili povredu koja nije nastala na radu naknada tokom prvih 30 dana iznosila bi najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka, uz zaštitu minimalne zarade.
Za obračun bolovanja i godišnjeg odmora koristio bi se povoljniji tromesečni prosek.
Predviđene su i sankcije za poslodavce koji smanjuju osnovnu zaradu pozivajući se na radni učinak, kao i za kažnjavanje zaposlenih gubitkom bonusa zbog opravdanog odsustva sa posla.
I radnici preko omladinskih zadruga i platformi dobili bi dodatnu zaštitu
Program predviđa proširivanje definicije zaposlenog kako bi radna prava bila dostupna i osobama koje nisu angažovane standardnim ugovorom o radu.
To obuhvata zaposlene na privremenim i povremenim poslovima, radnike preko omladinskih zadruga i druga lica angažovana ugovorima o radnom angažovanju.
Kada posao ima trajne karakteristike zavisnog rada, predviđeno je zaključivanje ugovora o radu.
Agencijsko zapošljavanje bilo bi ograničeno na opravdane potrebe, uz sprečavanje izbegavanja kolektivnih ugovora angažovanjem preko podizvođača.
Dodatna zaštita predviđena je za samozaposlene koji nemaju svoje zaposlene, kao i za ljude koji rade preko digitalnih platformi.
Sezonsko zapošljavanje bilo bi uređeno Zakonom o radu, a takav angažman mogao bi da traje najviše devet meseci u kalendarskoj godini.
Program predviđa i kontrolu zapošljavanja stranih radnika radi sprečavanja obaranja cene rada, kao i pravnu i prevodilačku pomoć stranim radnicima izloženim zloupotrebama.
Praksa za mlade najduže šest meseci kod istog poslodavca
Posebne mere odnose se na pripravnike i mlade koji tek ulaze na tržište rada.
Studentska lista predlaže radne prakse koje bi morale da imaju stvarni obrazovni sadržaj, unapred određenog mentora i plan osposobljavanja.
Trajanje takve prakse kod istog poslodavca bilo bi ograničeno na šest meseci.
Omladinske zadruge vratile bi se svojoj neprofitnoj svrsi, uz dodatnu zaštitu učenika od eksploatacije.
Strože inspekcije rada i posebni sudovi za radne sporove
U programu se predlaže jačanje kapaciteta inspekcije rada i uvođenje spoljne kontrole njenog postupanja.
Predviđeni su nenajavljeni inspekcijski nadzori i strože kazne za poslodavce koji krše radnička prava.
Kada zaposleni pokrene sudski postupak zbog otkaza i zatraži zaštitu, inspektor rada mogao bi da odloži izvršenje odluke kojom je povređeno njegovo pravo.
Studentska lista predlaže i osnivanje posebnih radnih sudova radi bržeg rešavanja sporova između zaposlenih i poslodavaca.
Veću ulogu dobila bi medicina rada, prvenstveno u prevenciji zdravstvenih oštećenja.
Za zaposlene koji rade noću predviđeni su zdravstveni pregledi pre raspoređivanja na takve poslove, kao i redovni pregledi o trošku poslodavca.
Kada je reč o osobama sa invaliditetom, program predviđa jednostavniju procenu radne sposobnosti i obavezu poslodavaca da, pre razmatranja prestanka radnog odnosa, ispitaju mogućnosti razumnog prilagođavanja radnih zadataka.
Za očuvanje takvih radnih mesta bila bi obezbeđena i budžetska podrška.
Veća prava sindikata i drugačija pravila za štrajk
Studentska lista predlaže da sindikalno organizovanje bude dostupno svim radnicima, uključujući samozaposlene i one sa nestandardnim oblicima angažovanja.
Prag sindikalne reprezentativnosti na teritorijalnom i granskom nivou bio bi smanjen na pet odsto.
Sindikalni predstavnici imali bi zaštitu tokom obavljanja funkcije i još dve godine nakon njenog završetka.
Program predviđa i jednostavnije organizovanje štrajka.
Opšti rok za najavu štrajka bio bi skraćen na dva dana, dok bi štrajk upozorenja mogao da traje najduže 24 sata.
Izričito bi se priznali štrajk solidarnosti i mogućnost okupljanja izvan poslovnih prostorija.
pravila odnosila bi se na delatnosti koje su od presudnog značaja za život, zdravlje i bezbednost ljudi. U tim delatnostima štrajk bi se najavljivao šest dana unapred, dok bi rok za generalni štrajk bio pet dana.
Štrajk upozorenja najavljivao bi se 24 sata unapred.
Za angažovanje članova štrajkačkog odbora u održavanju minimuma procesa rada bila bi potrebna prethodna saglasnost tog odbora.
Zaposleni koji štrajkuju zbog neisplaćenih zarada zadržali bi pravo na zaradu tokom obustave rada.
Predviđene su i strože kontrole prinude nad zaposlenima, kao i sankcionisanje angažovanja zamenskih radnika umesto učesnika zakonitog štrajka.
Porodiljsko odsustvo bez obzira na vrstu ugovora i tri meseca odsustva za očeve
Promene su predviđene i u oblasti roditeljskih prava.
Prema programu, pravo na porodiljsko odsustvo imala bi svaka žena koja je radila pre trudnoće, bez obzira na vrstu ugovora po kojem je bila angažovana.
Nakon šest meseci zdravstvenog osiguranja bila bi garantovana naknada od najmanje dve trećine prethodnih primanja, ali ne manja od minimalne zarade.
Posle 12 meseci zdravstvenog osiguranja bila bi obezbeđena puna naknada.
Program predviđa ukidanje načina obračuna u kojem se meseci bez ostvarenih prihoda računaju kao nule u osamnaestomesečnom proseku.
Za očeve je predloženo tromesečno odsustvo nakon rođenja deteta, kao i neprenosivi deo roditeljskog odsustva tokom prve godine detetovog života.
Predviđeno je i povećanje dečijeg dodatka, proširivanje broja korisnika i ukidanje ograničenja broja dece za koju porodica može da prima dodatak.
Ostvarivanje ovog prava bilo bi povezano sa besplatnim školskim priborom, obrocima i prevozom.
U istom delu programa najavljeno je usklađivanje propisa o zaštiti od nasilja sa Istanbulskom konvencijom i izričito prepoznavanje femicida u zakonodavstvu.
Socijalna pomoć iznad granice apsolutnog siromaštva
Studentska lista predlaže povećanje novčane socijalne pomoći tako da njena osnovica bude najmanje deset odsto iznad granice apsolutnog siromaštva.
U programu se navodi da granica apsolutnog siromaštva iznosi približno 17.000 dinara po članu domaćinstva.
Za svakog odraslog člana i srednjoškolca bila bi priznata cela osnovica, a za svako drugo dete najmanje polovina osnovice.
Iznosi bi se usklađivali prema rastu cena i prosečnih zarada, sa jednakim učešćem oba pokazatelja.
Predviđeno je i ukidanje pojedinih restriktivnih imovinskih uslova, među kojima su ograničenja povezana sa posedovanjem više od pola hektara zemljišta i pokretnih stvari vrednijih od šest osnovica, odnosno približno 600 evra prema navodima programa.
Materijalna davanja bila bi objedinjena, dok bi centri za socijalni rad aktivnije pronalazili građane kojima je podrška potrebna.
Program obuhvata i reformu narodnih kuhinja, razvoj banaka hrane, vaučera i besplatnih školskih obroka.
Predložene su mere za smanjenje energetskog siromaštva, ulaganja u energetsku efikasnost i hitna pomoć domaćinstvima pogođenim gubitkom prihoda, bolešću, nasiljem, razvodom ili elementarnom nepogodom.
U planiranju i ocenjivanju ovih mera učestvovali bi i ljudi koji imaju neposredno iskustvo života u siromaštvu.
Lični budžet za negu i radna prava negovatelja
U oblasti dugotrajne nege program predviđa uvođenje ličnog budžeta iz kojeg bi korisnik mogao da plaća asistenta, službu ili člana porodice koji pruža potrebnu pomoć.
Rad negovatelja bio bi regulisan ugovorima i garantovanim radnim pravima.
Sistem podrške organizovao bi se kroz zajednički program socijalne i zdravstvene zaštite.
Studentska lista predlaže i postepeno zatvaranje određenih rezidencijalnih ustanova za osobe sa invaliditetom, uz razvoj podrške za život u zajednici.
Prioritet bi bilo obezbeđivanje takve podrške za između 5.000 i 6.000 korisnika iz 17 ustanova.
Predviđeni su stanovanje uz podršku, specijalizovano hraniteljstvo i individualni planovi stanovanja i pomoći za svakog korisnika.
Program takođe predviđa reorganizaciju domova za stare i kontinuirani nadzor privatnih domova.
Boračka prava i nova priznanja veteranima
Studentska lista predlaže reformu boračkog zakonodavstva, uz učešće boračkih udruženja u pripremi propisa i radu nadležnih tela.
Planirano je uvođenje boračkog dodatka koji bi predstavljao priznanje za učešće u ratovima, a ostvarivanje tog prava ne bi zavisilo od materijalnog stanja korisnika niti od dodatka određenog prema stepenu invaliditeta.
Za veterane je predviđeno sistematsko prepoznavanje i lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja.
Predlog uključuje i proglašenje Vidovdana za Dan ratnih veterana.
Socijalna penzija za starije od 65 godina, veća primanja najugroženijih penzionera
Penzijski sistem zauzima značajan deo programa.
Studentska lista predlaže usklađivanje penzija dva puta godišnje, kako bi njihova vrednost brže pratila kretanje cena i zarada.
Za korisnike najnižih penzija predviđeno je dodatno povećanje od pet odsto iznad redovnog usklađivanja.
Program uključuje i ciljanu budžetsku pomoć penzionerima sa najnižim primanjima.
Porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma bile bi dopunjavane do odgovarajućeg minimuma, uz predlog ciljane doplate do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
Jedna od mera je uvođenje socijalne penzije za građane starije od 65 godina koji nemaju dovoljno radnog staža ili nisu ostvarili pravo na penziju.
Puni iznos ove penzije bio bi jednak minimalnoj poljoprivrednoj penziji.
Predviđena su i posebna prava za roditelje i negovatelje koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege.
Za njih bi država uplaćivala doprinose i omogućila priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.
Ukidanje penala za prevremenu penziju pod određenim uslovima
Program predviđa i ublažavanje trajnog umanjenja penzija zbog prevremenog odlaska u penziju.
Za penzionere koji imaju najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine.
Za one koji imaju najmanje 40, ali manje od 42 godine efektivnog staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon navršene 70. godine života.
Ova pravila postepeno bi se primenjivala na postojeće i buduće penzionere.
Promene su predviđene i za poljoprivrednike.
Nakon revizije dugovanja bile bi otpisane zatezne kamate, dok bi se glavnica mogla rešavati dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža.
Mala tržišna gazdinstva dobila bi subvencionisanu osnovicu za penzijsko osiguranje, dok bi gazdinstva sa niskim prihodima i nekomercijalna gazdinstva bila obuhvaćena socijalnom penzijom.
Šta bi sve ove promene značile za zaposlene u Srbiji
Predloženi program obuhvata gotovo sve ključne oblasti radnog odnosa, od zaključivanja ugovora i organizacije radne nedelje do obračuna zarada, naknada, odsustava i prestanka zaposlenja.
Među najkonkretnijim merama nalaze se mogućnost četvorodnevne radne nedelje od 32 sata uz očuvanje zarada, ograničenje rada na određeno vreme, minimalni iznosi toplog obroka i regresa, veći dodaci za posebne uslove rada, zaštita tokom bolovanja i pravo na isključenje nakon radnog vremena.
Program se istovremeno bavi položajem radnika angažovanih van standardnog radnog odnosa, sindikalnim pravima, zaštitom roditelja, socijalnom pomoći i penzijama.
Sve navedeno za sada predstavlja predlog Studentske liste, a ne usvojene izmene zakona. Da bi mere postale obavezujuće, bile bi potrebne odgovarajuće promene propisa i njihova primena.
- nova
Нема коментара:
Постави коментар