Šta na Veliku subotu, pre Uskrsa, treba uraditi u kući

Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti. posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Na poslednji dan Strasne nedelje vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.

Pixabay

Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Veliku subotu Isus Hristos proveo je u Hadu. U hrišćanstvu ovo je dan žalosti.

Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Na ovaj dan došao je kraj starom veku, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini.

Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.

Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

Po završenoj liturgiji jedu se hleb i voda. Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme "na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice".

Na poslednji dan Strasne nedelje vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.

Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".

I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.