Branislav Bjelica je sabrao u svojoj knjizi obične i neprimetne stanovnike naše prestonice, ali nepokolebljive u svom neslavnom postojanju. Promocija knjige „Beogradski gubitnik“ Branislava Bjelice u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC bila je popunjena do poslednjeg mesta.
 |
| Foto: Laguna |
Pored autora, govorili su ovom prilikom i Momčilo Petrović, pisac i novinar, Aca Seltik, muzičar, novinar i pisac, i Simonida Milojković, književnica i novinarka.
Ovo je knjiga o onima koje svi znamo, svi ih prepoznajemo u kraju, na ulici ispred dragstora, u frizeraju, na pijaci. Onima, naizgled sasvim običnima, Bjelica je ovom knjigom dao glas i poručio da je svako od nas na svoj način poseban, drugačiji, i da, ako ti društvo nije dalo „potvrdu“, daće je Bane ovom knjigom. Jer svi na svoj način zaslužuju da budu upamćeni.
Tu su Šone taksista, Ceca frizerka, učiteljica Sneža, Duško Ciganin.
 |
| Foto Laguna |
Branislav Bjelica istakao je da piše iz duše, iz utrobe i samo kada oseti daje pravi trenutak, makar to bilo i na deset godina.
„O svim ovim ljudima sam pisao jer su meni interesantni, to su ljudi koji se ne pojavljuju u medijima i ja volim da pričam sa nepoznatima. Svi oni su postojali i postoje i dalje, proveo sam neko vreme sa njima, a ostali su mi godinama u glavi. Mislim da su bitni u svojoj nebitnoći za ovaj grad. Jer, da bi stigao na posao, moraš da se voziš sa nekim majstorom u autobusu, da ne bi bio gladan, odeš do pekare pa ni ne obratiš pažnju na onu pekarku koja isto ima svoj život, nadanja, strahove. I zaslužuje da ima svoju priču“, rekao je autor.
Momčilo Petrović je nazvao Bjelicu „srpski Džon Fante“, obrazloživši da im je, između ostalog, zajedničko to što inspiraciju za svoja dela nalaze u sopstvenom životu:
„Govorimo o knjizi koja je dobitna kombinacija – Banetove duše, njegovog dara da uoči karakterističan detalj oko sebe i njegove spisateljske veštine. Bjelice u ovoj knjizi ima mnogo, i kao aktera priče, a njegovih ljudi i dogodovština ima na svakoj stranici.“
Petrović je, upoređujući ova dva pisca, citirao kritiku koja je delo Džona Fantea ocenila: „Njegov stil je jednostavan ali izuzetno emotivan. Fante ima sposobnost da čitaocima prenese duboke osećaje kroz sažet i efektan jezik“, dodajući da se svaka reč odnosi i na Bjelicu.
U „Beogradskom gubitniku“ nema bogatog čoveka, ocenio je Petrović. Bane sebavi siromaštvom, nesnalaženjem junaka u svetu, njihovom nesigurnošću i svemu tome pridodaje humor.
„I u Fanteovim delima se često prepliću teme siromaštva, izolacije,nesigurnosti pojedinca i borbe za bolji život, ali uvek sa primesom nade i humora. Kod Baneta humor je oporiji i nema nade. On nas lišava šarene laže da će uvek biti dobro.“
Simonida Milojković je priznala da je, pročitavši Bjeličin prvi roman“Zajedničko dvorište“, pomislila kako bi mnogo volela da piše kao on.
„Onda sam uzela sledeći roman, ‘Beogradsko čistilište’, i zanemela! I tada sam rekla kako bih volela da pišem kao Bane. Međutim, kako je nizao svoje romane, i sad ovu zbirku priča, shvatila sam da ‘niko, nikad kao Bane!’, što
bi rekao Balašević. Imam privilegiju da mi je blizak prijatelj i kolega i da delimo mnogo lepih i teških trenutaka, a kada nam je najteže, najslađe se smejemo! To čine i njegovi junaci. Interesantno je da svi potpuno drugačije reagujemo na tzv. gubitnike“, kazala je Milojkovićeva.
Bane je rekao, podsetila je, da njegovi junaci nisu ambiciozni ljudi, a ondaje pomislila da ih je to možda i spasilo.
„Jer, šta danas znači biti ambiciozan? Danas su to uglavnom ljudi bez morala, ljudskosti, gaze preko mrtvih da bi ostvarili svoje zamisli. A ovi ljudi, oni su ušuškani u svom svetu, njima je dobro. Mi sudimo o njima kao gubitnicima, a oni možda nas žale. Ili ni ne razmišljaju o nama. Vidim ih kao ljude koji super igraju tablić, a dobili su loše karte. Ali oni, uprkos tome, igraju do 101“, navela je Simonida.
Ljudi o kojima Bjelica piše, složili su se svi, nisu oni koji će dobiti ulicu ili spomenik, ali imaju svoju priču koja zavređuje pažnju.
„Svako od nas ima život koji bi mogao da stane u knjigu, ali nema ko da piše“, kazao je Bjelica.
Te ljude Momčilo Petrović vidi kao dezertere iz borbe za bolji život, one koji su digli ruke i nisu želeli da učestvuju u tom ratu…
„Oni žive kako žive, neko je pomenuo izraz ‘ljudi sa margine’, ali oni nisu na margini, oni su u centru. Naseljavaju celu planetu. Bane ima dobru dušu, i to se vidi u tome što nekada njegovi junaci zaslužuju kritiku, porugu, šut
u du*e, ali Bjelica je blagonaklon i nikome ništa ne zamera, za sve ima razumevanje. To ovu knjigu čini plemenitom“, mišljenja je Petrović.
Likovi iz „Beogradskog gubitnika“ su organski, ‘neprskani’, kako ih je videla Simonida Milojković:
„U ovom novom svetskom poretku ispadoše takvi autentični i normalni ljudi gubitnici jer nam se serviraju pogrešne vrednosti. Jedino što je izuzetno u tim normalnim životima je način na koji Bane o njima piše. To ih čini posebnima. Zbog toga smo se ovde svi i okupili. Zbog tog Banetovog dara da najobičniju priču ispriča maestralno. Oni su obični ljudi, a Bane je tu taj koji je poseban, kao i način na koji piše o njima.“
Нема коментара:
Постави коментар