LOTO KOMBINACIJA RAHELE FERARI IZ "TESNE KOŽE" STVARNO IZVUČENA: Brojevi se obistinili posle tri decenije

Prvi deo filma "Tesna koža" izašao je 1982. godine i postao pravi bioskopski hit! Publici je posebno ostala u sećanju scena Rahele Ferari koja je u filmovima igrala majku Dimitrija Pantića (Nikola Simić).

YouTube

U toj sceni ona Pantiću govori brojeve koji su joj se ukazali u snu: "8, 16, 23, 27, 32, 35 i 37. Jesi li čuo!?", kaže Rahela u pomenutoj sceni i nastavlja: "To je dobitna kombinacija, idi da mi uplatiš listić".

Neverovatna koincidencija dogodila se u igri na sreću Loto 11. maja 2012. godine kada je izvučeno ukupno šest brojeva koje je Rahela navela u filmu. Nije izvučen jedino broj 23! Tako da je malo falilo da bude izvučena sedmica.

Jugoslovensku glumicu Belu Rohel Frajnd, poznatiju kao Rahelu Ferari publika pamti po mnogim ulogama, kojih je imala preko 100, a najzapamćenija je po roli Mitine majke u filmu "Tesna koža"

Rahela Ferari je ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, a malo ljudi zna da je imala težak život, koji je ličio na pravu dramu. Rođena je u Zemunu, u siromašnoj porodici, u kojoj je samo majka radila, a proživela je pravu torturu od strane Nemaca jer je bila Jevrejka.

Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata, život beogradskih Jeverja od samog početka bio je strašan. Kretanje im je bilo ograničeno, nosili su žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije. Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije. Počela je da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.

Naime, neko vreme je živela predstavljajući se kao glumica Ruža u jednoj kući u Žarkovu, kada je na vrata zakucao – Gestapo. Kako je kasnije pričala, paralizovala se od straha, više nije osećala ni udove i stajala je ukočena dok su odjekivali udarci po vratima. Znajući da nema kud, otvorila je vrata, kada se iznenada pojavila komšinica Smiljka, inače jedina koja je znala ko je misteriozna žena u žarkovačkoj kući.

– Ružo, kaži "dragička", dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te! – povikala je Smiljka i bacila se Beli u zagrljaj, a potom su obe počele da grle agente i pozvale ih na rakiju da proslave srećan događaj. Štaviše, Bela je zbunjenim predstavnicima Gestapoa poručila da su joj doneli sreću i da mora da ih časti.

U tako neočekivanoj situaciji, oni je nisu ni legitmisali, a glumica je nastavila da se skriva i već sutradan napustila Žarkovo. Kada je, međutim, sledeći put pogledala ogledalo posle ovog događaja, u njemu je videla nepoznatu ženu – njena smeđa kosa bila je sasvim bela, a glumica je zbog pretpljenog straha, bukvalno osedela.

Sledećeg dana preselila se na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci, gde je i ostala do oslobođenja 1944. godine. Nakon rata, nastavila je da se bavi glumom, sedamdesetih godina uzela je pomenuto umetničko ime, po kojem je pamti čitava Jugoslavija.

O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava "Rahelina kutija".