Sve o tajnama pisanja i nastanka mračnih trilera: Ju Nesbe i Malin Sten oduševili publiku na TrilerFestu u Beogradu

Prvi TrilerFest održan je tokom vikenda u Domu omladine Beograda na radost svih ljubitelja ovog žanra, a najveće zvezde svakako su bile pisci Ju Nesbe i Malin Sten čije promocije je posetilo više od 1.500 ljudi.

Laguna

Norveška zvezda trilera Ju Nesbe predstavio je ovom prilikom svoju novu knjigu „Minesota“ u izdanju Lagune, ali i evocirao sećanja na prvi dolazak u Beograd kada je kao mladić slučajno završio u našem gradu jer je ušao u pogrešan voz.

„Mnogo vam hvala što sam ponovo ovde! Od tog ’slučajnog’ dolaska, često sam bio u ovim krajevima – uvek je prijatno, imam lepe uspomene i svaki dolazak me raduje. Kada sam prvi put bio u Beogradu, činio mi se sivim, mračnim gradom, ali su nas ljudi tako divno prihvatili i svaki put kada dođem zaista se osećam predivno“, rekao je Nesbe, izazvavši aplauz publike.

Autor je, u razgovoru sa prevoditeljkom njegovih dela Jelenom Lomom i prevodiocem „Minesote“ Igorom Soluncem, podelio priče o stvaranju svojih romana, likovima, društvu, Norveškoj i Americi na čelu sa Donaldom Trampom, očaravši prisutne svojom neposrednošću i iskrenošću.

Laguna

„Minesota je moj prvi roman smešten u Americi, ali to nije slučajno, jake su veze između Norveške i tog dela SAD jer je, pogotovo u Mineapolisu, mnogo Norvežana koji su se preselili tamo i stvorili zajednicu. Moj otac i njegovi roditelji su upravo tamo živeli. Amerika je kulturološki, politički i istorijski zemlja koja najviše utiče na sve naše države i utkana je u naš dnevni život na mnoge načine“, kazao je Nesbe.

Pored toga što je, kako je naveo, povezan porodično sa Amerikom, razlog što je „Minesotu“ postavio na to tlo je i to što su njegovi omiljeni umetnici, pisci, muzičari, filmski radnici upravo odande.

„Filmovi poput ’Kuma’, zatim Skorsezeova ostvarenja i njima slični su imali veliki uticaj na moju generaciju pisaca trilera. Želeo sam da proputujem Amerikom i upoznam tu kulturu koja me je obeležila na mnoge načine.“

S obzirom na to da je radnja romana „Minesota“ smeštena u 2016. godinu kada je Tramp pobedio Hilari Klinton, razume se da je bilo reči i o aktuelnom predsedniku SAD.

„Mineapolis je na neki način skandinavski grad, jer ti ljudi predstavljaju hrišćansku konzervativnu zajednicu na Srednjem zapadu. Ukoliko pripadate onom delu zapadne Evrope koji mrzi Trampovu Ameriku i glasače koji su glasali za njega, iznenadili biste se koliko je obrazovanih ljudi među njima. Morate pažljivo osmotriti šta se događalo u toj zemlji poslednjih godina i to koliko je srednja klasa isceđena. Preveliki je jaz, i to ne samo u Americi već u Norveškoj, između elite koja zarađuje enormno mnogo i ostalih na lestvici, te ne čudi ko glasa za Trampa.“

Kada je reč o inspiraciji za romane, Nesbe je priznao da ne voli da se oslanja na istinite događaje i ubistva, više se drži tradicionalne fikcije…

„Mislim da pravi triler govori o čoveku kao takvom. Pisanje trilera vidim kao nešto interaktivno između čitaoca i pisca. Dolazite na žurku, znate šta da očekujete, to je plas sa čitaocem, ja ću im dati tragove, vodiću ih kroz to, a oni će pokušavati da dođu do zaključka, znajući unapred da ih vodim na jednu stranu, a kraj je možda na potpuno drugoj. Zato je taj ples tako intiman“, kazao je pisac.

Ju Nesbe je istakao da to što je priča „Minesote“ smeštena u Americi ne znači da je želeo da napiše američku priču, već da je to storija o Norvežaninu, policajcu Bobu Ozu i njegovom pogledu na tu državu, poput prvog romana sa Harijem Huleom koji je bio komentar na australijsko društvo iz njegove perspektive.

Govoreći o načinu pisanja „iz glave“ policajca i kriminalca psihopate, kazao je da se dosta ugledao na svog omiljenog američkog pisca Džima Tompsona koji je pisao iz ugla psihopate:

„Vrlo je zanimljivo i izazovno gledati iz te perspektive, oni su, naravno, ludi, ali morate i da razumete logiku njihovog pogleda na svet i razloge zašto žele da ubiju, zašto žele da vide svet kako gori. U svemu tome morate se držati pravila tradicionalnog trilera. Niko ne zna istinu – ni policijac, ni ubica, papa, a ni Tramp, i sigurno ne ja ili bilo koji umetnik. Poželjno je slušati ljude, ali ne treba verovati onima koji ti kažu da znaju nešto što ti ne znaš. Osim kada je reč o nauci i klimatskim promenama, to treba da slušate (smeh). Ali ono što je suština – niko ne poseduje istinu.“

Bilo je reči i o taksidermiji (prepariranju životinja, zanimanje jednog od junaka), a Nesbe ju je opisao kao nešto „prelepo i zastrašujuće u isto vreme“, što je, kako je bio komentar okupljenih, možda savršen opis i za Juovu celokupnu književnost.

Posebno uzbuđenje i gromoglasni aplauz i ovacije iz publike Nesbe je izazvao potvrdivši da je u toku snimanje serijala o Hariju Huleu za Netfliks, dok istovremeno radi na novom romanu s ovim kultnim likom! Publika je potom strpljivo čekala svoj potpis u redu kome se nije nazirao kraj, a Nesbe je potpisivao svima, završivši veče zajedničkim fotografisanjem sa najupornijim obožavaocima.

„Ovo je bilo divno veče! Beograd me uvek dočeka s posebnom toplinom“, izjavio je Nesbe, koji je poslednjeg dana TrilerFesta uručio nagrade najboljima.

Drugo veče festivala bilo je potpuno u znaku skandinavskog noara jer se sa čitaocima družila i Malin Sten, s kojom su razgovarali novinarka Dragana Kovačević i prevodilac Igor Solunac.

Malin Sten je predstavila romane „Zauvek srećni“ i „Srećna Nova godina“.

„Kada je reč o skandinavskim trilerima, mislim da je njihova vrednost što, pored zabave, pružaju komentar i kritiku na društvo i svet oko nas, te čitaoce teraju na promišljanje“, kazala je Sten.

Govoreći o autorima trilera koje voli da čita, Malin Sten je priznala da je to književnost koju bi želela i sama da piše – mnogo manje krvi, a mnogo više psihologije običnih ljudi koji su se našli u ekstremnim slučajevima i situacijama koje nisu bile po planu.