Da li infarkt može da se spreči?

Iako se često smatra da infarkt nastupa iznenada i bez upozorenja, u velikom broju slučajeva organizam ipak šalje signale koji ukazuju na to da postoji problem sa krvnim sudovima srca. Upravo zato su prepoznavanje simptoma, redovni preventivni pregledi i kontrola faktora rizika među najvažnijim koracima u očuvanju zdravlja srca.

stetoskop.info

Prema rečima kardiologa, profesora dr Nemanje Đenića, infarkt može biti i prva manifestacija bolesti krvnih sudova srca, ali se takav sled događaja ipak ređe sreće i uglavnom se viđa kod mlađih pacijenata. U najvećem broju slučajeva postoje simptomi koji prethode ozbiljnim kardiovaskularnim događajima.

Bol iza grudne kosti jedan je od najvažnijih simptoma upozorenja

Kada je reč o simptomima koji mogu ukazivati na bolest krvnih sudova srca, najčešće se javlja široko lokalizovan bol ili osećaj stezanja iza grudne kosti. Takve tegobe često nastaju tokom fizičkog napora ili neke druge vrste opterećenja organizma.

Ovakvi simptomi predstavljaju ozbiljan signal da je potrebno javiti se kardiologu i obaviti odgovarajuće preglede. Pravovremeno reagovanje može pomoći da se problem otkrije pre nego što dođe do ozbiljnijih komplikacija.

Ne ukazuje svaki bol u grudima na bolest srca

Bol u grudima jedan je od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti zabrinu, ali je važno znati da ovaj simptom predstavlja veoma širok pojam. Srećom, većina bolova i neprijatnosti u grudima ne mora da bude povezana sa ozbiljnim srčanim oboljenjima.

Kako objašnjava profesor Đenić, bol koji se javlja u jednoj tački grudnog koša, koji se opisuje kao probadanje, menja se pri određenim položajima tela ili prilikom udaha, kao i bol koji nije povezan sa fizičkom aktivnošću, najčešće je bezazlene etiologije. Takve tegobe često mogu biti koštano-mišićnog porekla i prolaznog karaktera.

Ipak, svaku novu ili neuobičajenu tegobu treba shvatiti ozbiljno, naročito ukoliko se ponavlja ili traje duže vreme.

Prevencija je temelj kvalitetnog života

Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju jedan od najvećih zdravstvenih izazova. Statistika oboljevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji veoma je nepovoljna - svaka druga osoba premine zbog kardiovaskularne bolesti, zbog čega prevencija ima izuzetno važnu ulogu.

Rano otkrivanje i lečenje faktora rizika, kao što su povišene vrednosti holesterola, triglicerida i šećera u krvi, uz redovnu kontrolu krvnog pritiska, predstavljaju osnovu očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova.

Upravo zbog toga preventivni pregledi ne bi trebalo da budu rezervisani samo za osobe koje već imaju simptome. Kardiološki pregled sa ultrazvukom srca i laboratorijskim analizama, prema preporuci sagovornika, trebalo bi obaviti najkasnije oko 30. godine života, pod uslovom da ranije nije bilo problema sa srcem i krvnim sudovima.

Kod osoba koje imaju više faktora rizika, poput genetskog opterećenja, povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa tipa 1, potreba za ranijim pregledima može biti još izraženija.

Na koje faktore rizika možemo da utičemo?

Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti dele se na promenljive i nepromenljive. Dok na neke okolnosti ne možemo da utičemo, veliki broj faktora rizika može se držati pod kontrolom odgovarajućim životnim navikama, redovnim pregledima i terapijom.

Među najvažnijim promenljivim faktorima rizika nalaze se povišen krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola, poremećene vrednosti šećera u krvi, kao i pojedini drugi parametri koji se danas sve češće prate, poput homocisteina.

Gojaznost, način ishrane, nivo fizičke aktivnosti i životni stil takođe zauzimaju značajno mesto kada je reč o prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Upravo zato promena navika i redovna kontrola zdravstvenog stanja mogu imati važnu ulogu u smanjenju ukupnog rizika.

Iskustvo iz ordinacije

Reč je o mladom pacijentu koji se nakon fudbalske utakmice javio zbog bola u grudima. Daljom procenom utvrđeni su znaci akutnog infarkta. Pacijent je na vreme zbrinut i uspešno se oporavio.

Ovakvi primeri podsećaju da ozbiljna srčana oboljenja nisu rezervisana isključivo za starije osobe i da simptome nikada ne treba zanemarivati.

Dakle, pored klasičnih faktora rizika, značajnu ulogu mogu imati i psihološki faktori. Stres često predstavlja svojevrsnu sublimaciju brojnih opterećenja kojima je organizam izložen i može biti povezan sa nastankom bolesti krvnih sudova srca.

Ne treba zanemariti ni značaj genetike, odnosno porodičnog opterećenja, koje može povećati verovatnoću razvoja kardiovaskularnih oboljenja.

Slušajte svoje srce

Poruka je jednostavna: slušajte svoje srce. Iako često nismo svesni da ono radi za nas neprekidno, 24 sata dnevno, važno je da mu posvetimo pažnju koju zaslužuje. Pravovremeni pregledi, kontrola faktora rizika i reagovanje na simptome mogu imati presudnu ulogu u očuvanju zdravlja i prevenciji ozbiljnih posledica.

• Autor Prof. dr Nemanja Đenić, Stetoskop